Вести

Премијера Маснеове опере „Дон Кихот“, 2. марта (19,00), уместо 26. фебруара због епидемиолошких разлога

17 фебруар 2022

Опера Жила Маснеа „Дон Кихот“, под диригентском управом Ђорђа Станковића и у режији Иване Драгутиновић Маричић биће премијерно изведена 2. марта (19,00) на Великој сцени, уместо 26. фебруара, због епидемиолошких разлога. 

У тој „херојској комедији“ у пет чинова смештеној у Шпанију крајем 16. века, чији је либрето, према позоришном комаду Жака ле Лорена инспирисаног култним романом Мигуела Сервантеса, настао из пера Анрија Kаена, насловну улогу, у алтернацији, тумачиће Иван Томашев/ Миодраг Д. Јовановић/ Стефан Павловић (Дон Kихот), Санча Пансу певаће Александар Стаматовић и Михаило Шљивић, а Дулсинеју Александра Ангелов/ Жељка Здјелар/ Јана Цветковић. 

У подели су и Синиша Радин/ Дарко Ђорђевић (Хуан), Стефан Живановић/ Синиша Радин/ (Родригез), Сара Ристић/ Милица Дамјанац (Педро), Анастасија Станковић/ Искра Сретовић (Гарсија), Предраг Глигорић (Шеф разбојника), Иван Дебељак/Слободан Живковић, Вук Радоњић/Ранко Јовић, Гаврило Рабреновић, Милан Вранковић (четири разбојника). 

У представи ће учествовати Оркестар и Хор ансамбла Опере Народног позоришта у Београду. 

Концертмајстори су Едит Македонска и Весна Јанссенс.

Сценограф је Мираш Вуксановић, док је за глуму и сценски покрет задужен Ивица Kлеменц.

ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА МЕДИЈЕ ОДРЖАНЕ 28. ФЕБРУАРА

Премијера опере “Дон Kихот” Жила Маснеа, под диригентском управом Ђорђа Станковића, у режији Иване Драгутиновић Маричић, биће одржана 2. марта од 19 часова на Великој сцени, најављено је 28. фебруара на конференцији за новинаре одржаној у фоајеу Друге галерије.

Опера је добрим делом заснована на антологијском истоименом роману (1605) Мигуела де Сервантеса (1547-1616), а заправо има више сличности са причом „Витез тужног лика“ Жака ле Лорена, која је такође једна од обрада Сервантесовог романа.

Никола Мијаиловић – директор Опере Народног позоришта, открио је да је овај пројекат пролазио кроз три дирекције опере, од Јасмине Трумбеташ Петровић, преко Драгољуба Бајића до његовог мандата.

Тако је актуелни директор Опере НП прихватио на себе овај значајан подухват као велику обавезу и одговорност да се коначно реализује.

Он је објаснио да се сама премијера, првобитно заказана за 26. фебруар, морала одложити за 2. март, услед пандемије, јер је каснио декор када су се колеге из технике разболеле од вируса Kовид 19.

Ивана Драгутиновић Маричић – редитељка представе, открила је да су као ансамбл веома дуго радили на овој опери, и да су музичке пробе кренуле са почетком актуелне сезоне 2021/2022, на јесен.

„Пандемија нас је зауставила и доста ометала, тако да имамо измене у оригиналној подели солиста. Ипак, нисмо се дали да нас корона скроз удаљи од опере, тако да смо успели да је приведемо крају у нимало једноставној ситуацији“, навела је редитељка и посебно се захвалила в.д. управника Народног позоришта Светиславу Гонцићу, који им је омогућио да несметано раде на тако великом пројекту.

Она је припремила концепт режије тако да је верзија приче померена у данашње време.

„Наш Дон Kихот је један романтични господин који се и даље бори за праведност, и даје нам путању како имати и сачувати љубав и лепоту“, истакла је редитељка опере, Драгутиновић Маричић.

Диригент Ђорде Станковић сматра да је најновија опера поетско музичка лектира која ће допринети сусрету младе генерације да се што више приближи опери.

Станковић је подсетио јавност да је у Народном позоришту у Београду пре 14 година играна позната опера „Вертер“ такође Жила Маснеа, а 19 сезона раније и адаптирана верзија као камерна опера „Дон Kихот“, где је насловног јунака тумачио, на жалост покојни Живан Сарамандић (1939-2012).

Управо у тој верзији 2003. улогу фаталне даме Дулсинеје играла је Александра Ангелов, која исту ролу тумачи и сада, а представу посвећује оперском певачу Сарамандићу и диригенту те верзије, Ангелу Шуреву (1932-2004).

Сматра се, према предању, да је композитор Жил Масне вероватно на неки начин поистоветио себе са ликом Дон Kихота, јер је и сам био заљубљен у младу девојку – Луси Арбел, која је играла улогу Дулсинеје у првој постави ове опере – у то време Масне је имао 67 година.

У улози Дон Kихота тада је наступао један од најпознатијих руских басова – Фјодор Шаљапин, кога је Масне и имао на уму док је писао ову улогу.

Либрето за оперу написао је Анри Kен, а дело, створено 1909, премијерно је изведено 19. фебруара 1910. године, у Опери Монте Kарла.

Солисткиња Жељка Здјелар такође игра Дулсинеју и њој се допада што је композитор Масне имао ту важну личну ноту у стварању опере, спојио књижевно дело и музички комад у коме се сударају светови те фаталне заводнице и великог сањара, занесењака, који је много заљубљен у њу.

Сарадник за глуму и сценски покрет је Ивица Kлеменц, нагласио је да је циљ ове опере да буде пријемчива, питка, комунијативна, радо гледана и да привуче и ону публику која иначе не прати оперу.

Опера “Дон Kихот” припада жанру херојске комедије, има 5 чинова и обично траје око два сата.

Радња је смештена у Шпанију, крајем 16. века.

Главни лик је 50-тогодишњи племић, који је толико читао књиге о витезовима да је умислио да је и сам јунак.

Kако би своје витештво и доказао, он креће у потрагу за несрећницима које треба спашавати.

Оперски певач Иван Томашев наступиће у улози Дона Kихота, којег је раније играо успешно у Прагу, са 17 извођења.

„Искрено се надам да ће ускоро овде поново бити златно доба Београдске опере, као некада, да ће потенцијал ове уметности бити максимално искоришћен и да ће се са новом дирекцијом вратити на велика врата“, нагласио је Томашев, који наступа у насловној улози, уз још двојицу колега – Миодрага Д. Јовановића и Стефана Павловића.

Жил Емил Фредерик Масне (1842-1912) био је француски композитор ере романтизма, најзначајнији по својим операма “Дон Kихот”, “Вертер” или “Манон”, а написао их је 30.

У свом богатом опусу, продуктиван музичар је стварао ораторијуме, балете, оркестарска дела, клавирске комаде, песме.

Занимљиво је да је оперу истог назива написао и аустријски композитор Вилхелм Kинцл, посветио је Сервантесу, а премијера је била 9. октобра 1897. године, тачно 350 година од рођења познатог шпанског писца.

Његова опера има три чина, а либрето је писао он сам према Сервантесовом роману.

Галерија