Вести

Комад славног француског комедиографа Жана Батиста Поклена Молијера „Мизантроп“, у адаптацији и режији Егона Савина, биће премијерно изведен у суботу 19. маја (19,30) на Великој сцени.

На конференцији за новинаре, одржаној 16. маја у Музеју Народног позоришта, шеф сектора маркетинга Љиљана Лазић Михајловић, казала је да су улоге главних јунака – Алсеста и Селимене поверене гостујућим младим глумцима Николи Јовановићу и Нини Јанковић.
Она је казала да су у подели и Александар Ђурица (Филент), Бане Видаковић / Небојша Кундачина (Оронт), Душанка Стојановић Глид (Арсионоја), Златија Ивановић (Елијанта), Љубивоје Тадић (Акаст), Милош Ђорђевић (Клитандар), Милош Лаловић к.г (Полицајац), Маја Лукић к.г. (Менаџер 1) и Валентина Велков к.г. (Менаџер 2).
Осврнувши се на недавну успешну премијеру „Хенрија Шестог“ у Глоб театру у Лондону, управник Народног позоришта у Београду Божидар Ђуровић изразио је уверење да ће и ова представа, попут тог Шекспировог комада, доживети велики успех.
- Два стуба драмског репертоара Народног позоришта, у последњих 20 година, су „Кир Јања“, премијерно изведен у децембру 1992. године, и “Дервиш и смрт“, који је имао премијеру 2008, такође у децембру. Реч је о представама које је режирао Егон Савин. Наравно, и остале његове представе имале су озбиљне успехе, али ове две се заиста издвајају. Очекујем да ће и „Мизантроп“ имати њихову судбину – рекао је Ђуровић.
Подсећајући да је ово седма драмска премијера у овој сезони, директорка Драме Молина Удовички Фотез казала је да је „Мизантроп“ прави пример нечега „што је мени било важно у репертоару за ову сезону, а то је да: имамо велики класични наслов, изузетног редитеља и да се, пре свега, ослонимо на наше глумачке снаге“.
Она је указала да јој је веома драго што су указано поверење оправдали Јовановић и Јанковићева истакавши да „кад год је могуће и кад год има озбиљног разлога“ Народно позориште тежи да афирмише младе и талентоване глумце.
- Надам се да је ово само почетак њихове успешне позоришне каријере, са тако значајним улогама, које улазе у позоришну биографију – додала је она.
Савин је рекао да му је било велико задовољство што му се указала прилика да ради комад свог омиљеног писца.
- Молијер је, нешто, заиста посебно, у светском позоришту. Он је, наиме, највећи комичар у светској литератури, а највећи је зато што приказује трагичне судбине на смешан начин. Нико то није успео као Молијер и нико у историји позоришта није једну, ајде да кажемо, плебејску, средњевековну форму, фарсу, уздигао на ниво врха народне поезије – истакао је Савин и нагласио да је кроз  неколико адаптација, од којих је последња била у току рада са глумцима, дошао до нечега што се слободно може назвати „молијеровском представом“. - Молијер је као један универзалан зачин, добро га је стављати у свако јело, у сваки театарски гурманлук. Са свим оним могућим молијеровским жаокама, ми смо направили једну духовиту, питку и, што је посебно важно, једноставну представу. Молијер је говорио: „Људи желе да буду рђави, али никако не желе да буду смешни“. У том смислу, ова представа је допринос позоришта генералном критичком односу према стварности у којој живимо. Најдрагоценији, најплеменитији и најузвишенији допринос критичком погледу на свет је заправо подсмевање људима од којих зависе наши животи – оценио је признати редитељ и истакао да су Нина и Никола други велики разлог за његово задовољство, када је ова представа у питању, јер на велика врата улазе на Велику сцену Народног позоришта.
- У професионалном смислу, поред режије, годинама се бавим и педагогијом и моја је обавеза да нове људе укључујем у театар. Ако се млади људи укључују у позориште на овакав начин, као њих двоје, онда је то за мене заиста огромно задовољство – рекао је Савин који је урадио и адаптацију овог ремек-дела, чију је прозну верзију својевремено начинио Јан Кот.
Наводећи мисао једног позоришног редитеља да „Молијер није писац у чијим се делима мане кажњавају, нити врлине награђају“, Јовановић је приметио да ми већ увелико живимо у друштву у којем се врлине кажњавају.
- Мислим да је Егон врло свестан тога и да је то један од разлога зашто поставља „Мизантропа“. Осећам привилегију што у ово време разних поставангардних покушаја, где редитељи покушавају да изнесу неко своју генијалну мисао која ће променити свет, имам прилику да радим Молијера у Егоновој режији зато што он, за разлику од других редитеља, ако и покушава да промени свет, то ради тако што ће га разумети – рекао је Јовановић.
Небојша Кундачина, који ће у алтернацији са Банетом Видаковићем тумачити лик Оронта истакао је да му је било веома интересантно да игра политичара.
- Не знам како је у животу бити политичар, али кроз ову улогу сам схватио да је очигледно њихова главна карактеристика да осећају огромну снагу, моћ, потентност... Међутим, Оронт има и своје слабости. Волео би да је песник, јер много воли поезију, а воли и лепе жене. Али, у његовом случају, то је тешко достижно. Тешко је постићи у животу да будете добар песник и да вас воле лепе жене. То је страшно тешко – рекао је Кундачина.  
Јанковићева је изразила уверење да ће публика уживати у представи на исти начин као што је и комплетна глумачка екипа уживала током проба.
- Велико ми је задовољство што сам имала прилику да играм са овим дивним колегама, као и да сарађујем са Егоном, кога, искрено се надам, нисам разочарала – казала је млада глумица.
Драматург Славко Милановић приметио је да је Савин, кога је назвао мајстором за актуелизацију класике, успео да уклони све препреке између Алсеста и савременог гледаоца, од културно-историјских до формалних.
- Зато се одриче Молијеровог стиха и предност даје прозном преводу и адаптацији „Мизантропа“ Јана Кота. Он, затим, Котову адаптацију ослобађа свих сувшних „салонских ћаскања и прегањања“ и са глумцима дијалог своди на кратке, усмерене реплике. Овај поступак Савин темељи на свом апсолутном поверењу у суштинску вредност литературе у позоришту. За Савина је суштински важно да се кроз рад са глумцима, Молијерове идеје пренесу у садашњи тренутак, до гледаоца кога овај редитељ сматра привилегованим делом позоришног чина – оценио је Милановић.
Сценографију је урадио Борис Максимовић, костиме Лана Цвијановић, дизајн звука Владимир Петричевић, док су за видео-материјал били задужени Петар Антоновић и Јован Тарбук.
Прва реприза биће одржана у недељу 20. маја.
М.Б.  
Извештај са прве читаће пробе можете прочитати ОВДЕ