ПРЕМИНУЛА НЕКАДАШЊА ПРВАКИЊА ОПЕРЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА МАРИКА ПЕЦ ГАЛЕР

18 децембар 2015

Некадашња првакиња Опере Народног позоришта у Београду сопран Марика Пец Галер преминула је 11. децембра у Београду у 83. години.
Испраћај за кремацију признате уметнице, која је отпевала низ првих улога у операма „Чаробна фрула", „Севиљски берберин", „Лучија од Ламермура“, „Дон Пасквале", „Љубавни напитак“,  „Риголето“, „Хофманове приче", „Слепи миш“... одржан је у среду 16. децембра, такође у Београду.
Датум полагања урне на гробљу у Суботици, биће накнадно саопштен.
М.Б.

Биографија:

Марика Пец Галер, оперска певачица, сопран, рођена је 26 јуна 1932. Најпре је завршила Факултет музичких уметности у Београду, а потом и магистрирала 1969.  (У то време није  било доктората за оперске певаче). Каријеру је започела у Народном позоришту у Суботици, певајући на српском и мађарском, затим је прешла у Српско народно позориште у Новом Саду, и као веома запажена, постала члан Народног позоришта у Београду у сезони 1968/1969. У Народном позоришту у Београду је провела двадесет година. Била је истакнути тумач првих улога свога фаха – колоратурни сопран, не само на сцени наше Опере, већ и широм земље.  Треба напоменути да је прави колоратурни  сопран најосетљивији фах и не јавља се чак ни у свакој генерацији. Марика Пец Галер је тумачила прве улоге на највиши професионални начин, са ванредним техничким владањем, великом музикалношћу, са изразитим смислом за драмским доживљавањем улоге, постижући синтезом елемената завидну целину, Њене лаке и сигурне колоратуре су заустављале дах у гледалишту, нарочито код чудесних крајњих висина. Била је Краљица ноћи у Моцартовој "Чаробној фрули", Розина у "Севиљском берберину", Лучија у "Лучији од Ламермура", Адина у "Љубавном напитку", Норина у "Дон Пасквалеу", Ђилда у "Риголету", Олимпија у "Хофмановим причама", Антоњида у "Ивану Сусањину", Адела у "Слепом мишу"...
Њена велика енергија настала у „мешавини четири крви“ (буњевачка, мађарска, јеврејска, немачка) и племенитост одвеле су је на безброј академија, концерата, свечаности, прослава, радних акција, до болница, школа, рудника, касарни, караула, домова пензионера, где је запажено учествовала, увек без накнаде. Често је певала у добротворне сврхе.
Добитница је признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије.
Пре две године, припала јој је Награда „Pro urbe" која се додељује за истакнута дела која у великој мери придоносе угледу Града Суботице подизањем његових материјалних и духовних вредности.