Вести

У оквиру циклуса „Сусрети“, у четвртак 31. марта у Музеју Народног позоришта одржано је вече са примабалерином и кореографкињом Лидијом Пилипенко.

Историчарка и кустоскиња Зорица Јанковић истакла је да је госпођа Пилипенко, захваљујући својој богатој каријери која је била праћена низом успеха и награда, уврштена у плејаду значајних стваралаца Националног театра.
- Због тога је Народно позориште у Београду, кућа у којој је остварила врх свог уметничког стваралаштва, с поносом и поштовањем уводи у свој музеј – казала је она.
Управник Националног театра Божидар Ђуровић захвалио се Лидији Пилипенко што је прихватила позив да буде гост циклуса “Сусрети” и истакао да му посебну радост причињава чињеница што се у музеју сваког месеца одрже најмање два догађаја чији су главни актери уметници по којима је ова Кућа постала позната.
Он је казао да је музеј Народног позоришта јединствен, јер је реч о “живом музеју” у којем се “у овом тренутку ствара једна друга историја него што је била“ и додао да су све активности које се дешавају у њему, такође, део позоришног чина.
С његовим мишљењем сложила се и Лидија Пилипенко која је музеј назвала уточиштем „где можемо да говоримо о нечему што је стварно било део нас“.
Она се посебно захвалила својим дугогодишњим сарадницима - костимографкињи Божани Јовановић, сценографу Борису Максимовићу и „неуморном мајстору светла Мићи“ што су је, и овога пута, подржали својим присуством.
У кратким цртама, говорећи о својој каријери, призната уметница је казала да је имала срећу што се остварила на два поља – као примабалерина и кореограф.  
- За то сам апсолутно захвална Димитрију Парлићу. Он ме је довео у Народно позориште и пратио кроз обе каријере. Грдио кад не ваља, љубио кад ваља. Био ми је, стварно, неко ко је био мерило онога шта ја носим у себи. Нисам знала да ћу бити кореограф. То се, једноставно, десило захваљујући његовој подршци и несебичности – рекла је Лидија Пилипенко.
У наставку вечери, приказан је видео запис, аутора Петра Антоновића, на којем су забележени делови неких од најзначајнијих кореографијa госпође Пилипенко која је у периоду од 1992. до 1993. и од 1997. до 2000. године била и директорка Балета Народног позоришта.
После специјализације у Лондону код Нинет де Валоа и бриљантне каријере примабалерине београдског Балета, нагло и убедљиво избија међу водеће кореографе у земљи. На музику домаћих композитора поставила је балете „Бановић Страхиња“ и „Јелисавета“ Зорана Ерића у Београду, а „Вечити младожења“ и „Избирачица“ Зорана Мулића у Новом Саду. За представу „Бановић Страхиња“ на Бијеналу у Љубљани 1981. године, награђена је као кореограф. Такође, награђена је за кореографије целовечерњих балета „Јелисавета“ и „Вечити младожења“.
Веома успешно поставила је и балете „Самсон и Далила“, „Дама с камелијама“, „Љубав чаробница“, „Охридска легенда“, „Нечиста крв“...
Добитник је Награде за животно дело (2001) и Награде „Димитрије Парлић“ (2004), које додељује Удружење балетских уметника Србије, као и Националног признања за свеукупни допринос култури Републике Србије(2007).
М.Б.