Вести

Поводом Светског дана игре, 29. априла на Великој сцени биће изведена представа “Дон Кихот” у којој ће, са ансамблом и солистима Балета Народног позоришта, наступити првакиња Бољшој театра Елена Андриенко и првак Маринског театра Антон Корсаков.

Врхунски руски уметници у овом балету, у кореографији чувеног Владимира Васиљева, наступиће у главним улогама као Китри и Базил.
 
Елена Андриенко, заслужна уметница Русије, рођена у Кијеву, Украјина. Балетско образовање стиче у Кијеву и Москви.
Од 1991. чланица Бољшој театра.
Добитница престижних награда на Интернационалним такмичењима у Москви, Кијеву.
Репертоар:
• Лабудово језеро
• Бајадера
• Жизела
• Успавана лепотица
• Крцко Орашчић
• Рајмонда
• Пепeљуга...

Антон Корсаков, заслужни уметник Русије, рођен у Ст. Петерсбургу где је завршио Ваганова Академију Руског Балета.
По завршетку школовања постаје члан Мариинског театра.
Добитник је престижне Награде Ваганова, а проглашен је и играчем године 2005. по истраживању часописа Dancer of Europe.
Репертоар:
• Силфида
• Жизела
• Корсар
• Бајадера
• Успавана лепотица
• Лабудово језеро
• Дон Кихот
• Ромео и Јулија
• Крцко Орашчић...

Интернационални институт за позориште при UNESCO-u је 1982. године установио Међународни дан игре, који се обележава сваког 29. априла.
На тај дан рођен је Жан-Жорж Новер (1727-1810), творац модерног балета.
Сваке године једна позната личност из света игре шаље поруку која обиђе свет. Циљ Међународног дана игре и Поруке јесте да на овај дан уједини свеколику Игру, да прослави ову уметност и да укаже на њену универзалност, њену моћ да укине све политичке, културне и етничке баријере и зближи људе у миру и пријатељству кроз заједнички језик – Игру.
Овогодишњу поруку написала је позната белгијска кореографкиња  – Ана Тереза де Керсмекер:
Игра слави оно што је људско у нама.
Играјући, на најприроднији начин, користимо механику наших тела и сва чула, да бисмо изразили радост, тугу, ствари до којих нам је стало.
Игром су људи одувек славили најважније тренутке својих живота, а наша тела чувају сећања свеколиких људских искустава.
Играти можемо сами или са неким. Можемо да делимо оно што нас чини истим, или оно што што нас чини различитим.
Игра, за мене, представља начин размишљања. Кроз игру отелотворујемо најапстрактније идеје, откривамо оно што се не може видети, оно чему не можемо наћи име.
Игра повезује људе,  Небо и Земљу.
У нашим телима носимо свет.
Суштински, игра је део једне далеко значајније целине, без почетка и краја.