Вести

У холу Сцене “Раша Плаовић”, у уторак 25. јануара, уочи гостовања Српске драме Народног позоришта у Приштини, са седиштем у северном делу Косовске Митровице, са комедијом “Не очајавајте”, отворена је изложба фотографија Анастасиоса Вамбакиса „Пратио сам Српску драму“.

Уредник Издавачке делатности Народног позоришта и драматург Жељко Хубач је казао да је изложба урађена захваљујући подршци Министарства културе Републике Србије.
Он је оценио да је реч о нечему што је “необично, несвакидашње и што са становишта позоришне уметности прозива један простор и једно време без икакве потребе да га дефинише, већ само да га обележи на начин на који је оно тако како јесте - трауматично и, можда, неки пут и безнадежно”.
Хубач је прецизирао да изложба обухвата 35 фотографија које је урадило “једно неутрално око” током турнеје Српске драме по косовским енклавама са представом “Не очајавајте”.
- Места извођења представе су заиста била несвакидашња што се, уосталом, и види на фотографијама. Оне нису тамне зато што је објектив такав, него зато што је време у којем се све то догодило необично и тамно – нагласио је Хубач.
Редитељ представе и директор позоришта Ненад Тодоровић је објаснио да су слике настале на премијерном извођењу у Ђаковици и репризама одржаним у Пећи, Урошевцу, Призрену и Приштини.
Он је најавио да ће ускоро у Народној библиотеци Србије бити одржана промоција књиге о свим гостовањима Српске драме, а у оквиру које ће се наћи и сто фотографија са поменутих извођења.
Вамбакис, цењени уметнички фотограф из Грчке, у веома кратком говору, захвалио се присутнима што су у великом броју дошли да погледају његову изложбу и истакао да је на свакој фотографији покушао да кроз свој објектив убаци атмосферу коју је “као неко треће око видео са стране”.
Отварању су присуствовали министар културе Небојша Брадић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић, управник Народног позоришта Божидар Ђуровић... Представа је настала по мотивима Нушићеве комедије “Не очајавајте никад”, а улоге тумаче Игор Дамњановић, Аника Милићевић, Ђорђе Ђуричко (к.г.), Бојан Стојчетовић, Бранко Бабовић, Александра Цуцић, Ивана Ковачевић, Јасмина Стојиљковић и Милена Јакшић.
У програму представе, Тодоровић је навео да су он и Бојан Стојчетовић, у трагању за активношћу и актуелношћу комада „Не очајавајте никад“, пошли од чињенице да је њиховом позоришту потребан један типичан булеварски водвиљ којим би, након што се додају три гега и две веселе песмице, забављали публику и на тај начин прикључили се свеопштој моди помамног заглупљивања.
- Свет водвиљских, булеварски једнодимензионалних ликова, који напросто плутају у простој структури радње, покушали смо да сместимо у савремени контекст; кренули само са адаптацијом. Током те плашљиве фазе, били смо притискани сазнањем да помињање „осавремењивања Нушића“, или, не дај Боже, адаптације, завршава бујицом жеља наших „адвоката величина“ да аутор тих гадости заврши у оковима на ногама у најтамнијим самицама средњевековних тамница. Морали смо корак по корак да се ослобађамо терета, да бисмо на крају схватили да смо направили комад који, осим основне дрматуршке линије развоја радње, (а и то само донекле) нема баш превише сличности са самим текстом за који се испоставило да нам је послужио као модел. Нушић је писао водвиљ, ми направисмо социо-политичку псеудомелодрамску фарсу. Нушић је планирао наивно весеље, ми – обрачун! Он је направио скицу, загребао по површини, ми смо желели да ликове гурнемо у понор њиховг сопственог зла. Бен Акиба је имао намеру да се забави, ми да преиспитамо нашу свест о времену у коме живимо. На крају крајева, Нушић је хтео да се премијера игра у Паризу, ми - у Ђаковици за четири старице. Стога смо, да не би било забуне, овај комад назвали „Не очајавајте“, а не „Не очајавајте никад“ (смех) – каже Тодоровић.
М.Б.