Вести

У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРОМОВИСАНА КЊИГА ИВАНЕ ЖИГОН “ЖИГ ПОЗОРИШТА”

20 март 2012

Књига првакиње Националног театра Иване Жигон “Жиг позоришта” представљена је бројној публици у уторак 20. марта у Музеју Народног позоришта у оквиру циклуса “Промоције”.

Током двочасовног веома добро осмишљеног програма, о овој интересантној и убедљиво написаној књизи, која, између осталог, открива многе тајне о театру и у којој су испреплетени животни и стваралачки жиг Иване Жигон као позоришног уметника, говориле су њене колегинице и колеге Ксенија Јовановић, Радмила Живковић, Гојко Шантић и Тома Курузовић, као и песници Добрица Ерић, Благоје Баковић и Радивоје Стојковић.
Такође, свој пуни допринос овој промоцији, у уметничком смислу, дале су и пијанисткиња Даринка Пауновић, виолончелисткиња Сања Јанчић, девојке из ансамбла “Косовски божури” и, наравно, Ивана која је ћаскала са гостима и публиком, певала, рецитовала, читала одломке из књиге, причала надахнуто и са сетом о свом оцу - великом уметнику Стеви Жигону...
Публици се, у својству специјалног госта, обратио и амбасадор Русије у Србији Александар Конузин који је рекао да је Ивана Жигон не само одлична глумица и уметница, него и велика и искрена патриоткиња.
Он је оценио да првакиња Народног позоришта својим вишегодишњим уметничким ангажманом представља “прави мост пријатељства између Србије и Русије”.
- У својој уметности она веома искусно користи упечатљиве боје своје националне културе, али истовремено ту уметност обогаћује и руском културом... Велики сам поштовалац ваше уметности и желим вам да сале у којима наступате увек буду дупке пуне као ова – казао је Конузин.
Називајући њену књигу “чудесном”, Гојко Шантић је приметио да је Ивана у “Жигу позоришта” на веома вешт начин успела да проникне у “стару тајну о двострукости глуме и глумца, о истини и илузији која ће постати истином”.
“Док читамо ову чудесну књигу, трагови тела и речи, затомљени гласови и игре подсвесних значења, о којима нам пише Ивана, попут праменова магле ваљају се сценом и згушњавају у углачане белутке њених креација. Ако се којим случајем неки од тих белутака откотрља ван сцене, осуће се кроз прсте као песак стварног, умирућег, живота. То је суштина Иваниног уметничког и филозофског погледа на живот – приметио је Шантић.
Он је додао да је госпођа Жигон овом књигом “ ударила надахнут и снажан жиг драмској уметности Србије”.
Радмила Живковић је рекла да је Ивана током досадашње каријере имала “ту срећу, да све велике улоге, великих писаца, које припадају младости, одигра у својој правој младости, на сцени Народног позоришта и у режији великог Стеве Жигона”.
- Тај свој огромни таленат, који је наследила, приказала је на сцени у пуном сјају. Ивану је Бог наградио и она то поштује. То траје и трајаће. Хвала јој што је овом књигом, на неки начин, оправдала и све нас остале глумице за које понеки мисле да су мало тупаве, да су мало глупаве, да не разумеју оно шта раде на сцени... Управо је ово, да тако кажем, један приручник за оне који ништа не знају о глуми и о глумицама. Нека је мало погледају, а онда могу да ставе прст на чело – поручила је позната глумица.
Дугогодишња првакиња Народног позоришта у пензији Ксенија Јовановић захвалила се Ивани што је написала књигу која, како је оценила, представља дар професији и која се са умног и филозофског приступа бави глумачком професијом.
М.Б.