Вести

У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА О ПЕТРУ КРАЉУ

24 фебруар 2014

У оквиру циклуса "Промоције", у понедељак 24. фебруара, у Музеју Народног позоришта представљена је монографија о легендарном глумцу Петру Краљу - “Краљ”, ауторке Аните Панић.

Монографија, коју је објавио "Службени гласник", писана је тако да феноменолошки представља необичну личност једног глумца, као оставштину за будућност. Сачињена је од 15. поглавља од којих свако почиње са цитатом овог великог глумца који је промишљао на различите теме о животу, глуми, породици, пријатељима...
Такође, монографију чини и низ узбудљивих прича не само његових колега, глумаца, редитеља, писаца, већ и породице - ћерке Милице, познате позоришне редитељке, супруге Соње, некадашње балерине и кореографа Народног позоришта, студената које је учио о глуми и животу, пријатеља са којима је играо тенис и кошарку, обућара из краја, газда кафаница у које је свакодневно одлазио.
На промоцији, поред ауторке, говориле су театролошкиња др Драгана Чолић Биљановски и драмске уметнице Стела Ћетковић, Драгана Варагић и Александра Николић која је, између осталог, казала да је Краљ био јединствен и непоновљив, и као човек и као драмски уметник.
- Сви знају да није одбио ниједну улогу, није одбио ни рецитацију на сахранама, није одбијао ни говоре на различитим манифестацијама... То је нешто што је њега чинило другачијим од осталих глумаца. Тим својим неодбијањем он се, просто речено, мултипицирао. Због тога га, срећом, што би се рекло, има свуда, иза сваког ћошка. Он је и даље, ту негде, око нас. Кад год, рецимо, чујем његов глас у одјавној шпици емисије "Агапе", мене то дира директно у срце. Пресрећна сам што сам имала ту част да играм са великим Пером у неколико представа - рекла је Александра Николић.
У предговору монографије, која садржи око 300 фотографија од којих многе никада нису објављене у јавности, Анита Панић је написала да ово није бајка, већ прича о једном Краљу, о владару позоришне сцене, чудесних стихова и људске доброте, и то од оне посебне сорте, која се ретко среће у овом 21. веку.
- Живео је Краљ у свом необичном краљевству у непрестаној потрази за оним што је лепо. Увек нас је својом глумачком игром подсећао на то да у себи нисмо довољно однеговали способност да се радујемо и играмо. Био је човек садашњег тренутка. Радио је свој посао са убеђењем да ради важан и сложен посао. Кажу да се никада није нудио, али ни позиве није одбијао. Играо је много и у позоришту и на на филму и телевизији и то без замора, истрошености, понављања. Био је убеђен да уметност почиње тамо где престаје занат. Краљ је читав свој глумачки живот посветио мисији да публику не треба само забављати, већ и својим улогама, ставовима и размишљањем увек изнова подсећати да је живот само један и да до последње сцене треба сами да га режирамо - подсетила је ауторка Панић, телевизијски аутор, документариста и писац.
Одломке из монографије читала је глумица Мирјана Ђурђевић, некадашња студенткиња Петра Краља.
Краљ је рођен 4. априла 1941. у Загребу, а преминуо је 10 . новембра 2011. године у Београду. Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Стални члан Атељеа 212 био је од 1968. до 1979, када одлази у слободне уметнике.
Играо је на сценама многих позоришта, а највише у Атељеу 212 и Народном позоришту у којем је, још као студент, започео каријеру статирајући у бројним представама.
Прву улогу - Данајски ратник, добио је 1962. године у представи "Окамењено море".
На истој сцени, касније је остварио многе запажене улоге у представама "Мефисто", "Кад су цветале тикве", "Ујка Вања", "Максим Црнојевић...
На другим сценама, такође је остварио низ великих улога - Хамлет (Хамлет), Трепљов (Галеб), Капетан Кака (Буздован), Стриндберг (Ноћ трибада), Хаџиславковић (Косанчићев венац 7), Лефевр (Мадам Сан Жен), Иван (Метастабилни Граал), Ђорђе (Свети Георгије убива аждаху), Видосав Прокић (Очеви и оци), Норман (Гардеробер), Никола (Доктор Шустер), Господин Журден (Грађанин племић), Џек (Брана), Дуго путовање у ноћ (Џејмс), Матица (Андрија Гавровић), Краљ Пера (Успавана лепотица), Барон Минхаузен (Барон Лагиша), Давид Штрбац (Јазавац пред судом)...
Добитник је бројних награда, укључујући и "Добричин прстен" за животно дело.
М.Б.