Вести

Гости Народног позоришта, учесници трибине „Могућност међународне сарадње националних оперских и балетских кућа у условима економске кризе“ обишли су у недељу 25. марта археолошко налазиште Виминацијум.

Групу угледних гостију, у којој су били директори, редитељи и диригенти театара из Украјине, Хрватске, Италије.., а које је предводио управник Народног позоришта у Београду Божидар Ђуровић, дочекао је и поздравио господин Миомир Кораћ, директор Виминацијума који се на челу тог археолошког локалитета налази од 2000. године.
Током вишечасовне посете, Кораћ и представници Виминацијума детаљно су их упознали са садржајем локалитета на којем се налазе остаци највећег града римске провинције Горње Мезије која је обухватала простор данашње централне Србије.
Осим маузолеја, некрополе са гробовима, фресака из касноантичког периода, неколико скелета, терма, аквадукта,... посетиоци су могли да виде и остатке римског амфитеатра, димензија 135x128 метара, који је имао 12.000 седишта.
Такође, били су у прилици да, у тунелима ископаним испод гробница, виде њихову унутрашњост, осликану фрескама за које археолози тврде да су међу најлепшим и најбоље очуваним делима те врсте.
Виминацијум, који се налази у близини Старог Костолца, 12 километара од Пожаревца, основан је у првом веку нове ере, а уништен у 5. веку најездом Хуна.
У време процвата био је један од највећих римских градова на Балкану. Имао је између 35 и 48 хиљада становника, што га је према данашњим мерилима чинило градом величине Београда. Готово да није било римског императора који није боравио у Виминацијуму. Био је главно упориште према Тракији и Дакији, из кога је операције против Дачана водио и цар Трајан. У више наврата у Виминацијуму је боравио и цар Константин, а Филип Арајебљанин је ту ковао сребрни и златни новац.
Виминацијум је био један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град поменуте римске провинције Горње Мезије, која је осим великог дела Србије, обухватала северну Македонију и део северозападне Бугарске. Под Хадријаном је стекао статус муниципија, града са високим степеном аутономије која подразумева и независну градску управу. За владавине Гордијана Трећег постаје колонија римских грађана и добија право на ковање локалног новца. У оквирима римске управе, имао је највећи статус који један град може да досегне. Виминацијум је био седиште епископа у четвртом веку. Атилини Хуни разорили су га 441. године, а обновљен је као војно утврђење 535. године, за време владавине Јустинијана Првог.
Виминацијум се гаси доласком Словена. Локалитет је откривен почетком тридесетих година 20. века.
Трибина „Могућност међународне сарадње националних оперских и балетских кућа у условима економске кризе“ одржана је у суботу 24. марта у Музеју Народног позоришта.
М.Б.