СОПРАН СВЕТЛАНА БОЈЧЕВИЋ ЦИЦОВИЋ ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО УДРУЖЕЊА МУЗИЧКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ

Првакиња београдског Народног позоришта у пензији Светлана Бојчевић Цицовић овогодишња је добитница Награде за животно дело Удружења музичких уметника Србије.
У образложењу комисије, коју су чинили Даринка Матић Маровић (диригент и председник комисије), трубач Младен Ђорђевић, контрабасиста Слободан Герић, пијаниста Владимир Глигорић и оперска уметница Наташа Јовић Тривић, наведено је да је Светлана Бојчевић Цицовић остварила изузетно богату певачку каријеру у дугом и квалитетном професионалном раду.
- Тешко је дати одговор на питање: каква треба да буде уметничка каријера која заслужује „Награду за животно дело”. Тачна дефиниција измиче речима јер је немогуће описати комплексност свега онога што један уметник прође кроз конкретне одлуке и тајновите инстинкте, јасне путеве и наслућене стазе, рационално вођене потезе и изненадне прилике, мучне моменте преиспитивања и радости потврде колега и публике. И иако знамо да каријеру, дакле, чини много више од списка реализованих пројеката, немогуће је не поменути високе уметничке домете госпође Светлане Бојчевић Цицовић, који су на сваки начин унапредили културу Србије - пише у образложењу које је потписала диригентица Драгана Јовановић.
- Ђилда, Нанета, Мими, Мизета, Дона Елвира и још многе друге хероине из опера Риголето, Фалстаф, Боеми, Ђани Скики, Ловци на бисере, Кћи пука, Дон Жуан, Фигарова женидба, Чаробна фрула, Тако чине све, Тајни брак, Слепи миш, Кармен, Вертер, Борис Годунов, Вештице из Салема, Пепељуга, Отаџбина, Ђурађ Бранковић и Орфеј 20. века, пуних 35 година волеле су, туговале и умирале, изразитим и посве јединственим гласом ове првакиње Опере Народног позоришта у Београду. Тај нежан, а моћан сопран са лакоћом се носио са водећим оркестрима и ансамблима земље и региона (Београдска филхармонија, Оркестар и хор РТС, Оркестар и хор ансамбла „Станислав Бинички“, Београдски камерни оркестар „Душан Сковран“, Оркестрар и хор Факултета музичке уметности у Београду, Академски хоро „Обилић“ АКУД „Бранко Крсмановић“, Нишки симфонијски оркестар, Македонска филхармонија, Камерни оркестар Загребачка филхармонија, Симфонијски оркестар РТБ Приштина, РТБ Тирана, и РТБ Софија…), остварујући најзначајније интерпретације светске концертантне баштине - оцењује се у образложењу и напомиње да је госпођа Цицовић посебно успешну сарадњу остварила са Моравском филхармонијом, Оломоуц (Чехословачка), изводећи Бетовенову Мису Солемнис и Малерову Симфонију бр. 4 и Пучинијеве Боеме.
- У аналима домаћег извођаштва остаће забележено да је пуних 30 година била једини и неприкосновени тумач сопранске деонице у кантати Карла Орфа Кармина Бурана. Осим тога, њена извођења Моцартовог Реквијема, Перголезијевог Стабат Матер, Бритнових Обредних песама и других најзахтевнијих солистичких партова вокалних и вокално-инструметналних дела, имала је прилике да чује публика најеминентнијих светских дворана: Иродио Театар и Амфитетри Сивирис и Делфи у Грчкој, Театро Анђеликум у Милану, Капела Глинка у Петрограду (три солистичка концерта) и Конзерваторијум Чајковски у Москви, Карнеги хол у Њујорку, Гилдхол скул у Лондону, Палата инвалида и Сенат у Паризу, Моцартеум у Салцбургу, Концерт Хаус у Бечу, Дворжакова дворана у Прагу, Театро бељас артес у Мексико Ситију и друге концертне сале у Кини, СССР-у, Мексику, Куби, Индији, Пакистану, Авганистану, Ирану, Аустрији, Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Норвешкој, Грчкој, Пољској, Чехословачкој, Бугарској, Белгији, Великој Британији, Шпанији и Португалији.
У образложењу се подсећа да је госпођа Бојчевић Цицовић и солиста Академског хора "Collegium musicum" (од оснивања до данас) и да је дала значајан допринос високом уметничком нивоу и освајању бројних признања и награда на такмичењима (Areco, Ланголен, Берлин, Варна, Goricia, Лондон - BBC nagrada...), фестивалима (БЕМУС, Мокрањчеви дани, Трибина композитора у Опатији, Фестивал хорова у Нишу, Фестивал „Мермер и звуци“, Хорови међу фрескама, Дани музике у Црној Гори, Дубровачке летње игре, Сплитско лето, Охридско лето, Бијенале у Загребу, Прашко пролеће, Атински фестивал...), хуманитарним манифестацијама и снимањима премијерних извођења домаћих аутора.
- Тешко је на овако малом простору побројати све заслуге ове изузетне уметнице. Из свега реченог, свако са лакоћом може да схвати зашто је Удружење музичких уметника Србије баш госпођи Светлани Бојчевић Цицовић доделило „Награду за животно дело“. Али само ми, који смо имали прилике да са њом радимо, делимо и добро и зло далеко од куће, можемо да сведочимо о високој професионалности и изузетној пожртвованости „наше Цеце“. Пуне 43 године тачна, без секунде закашњења на пробу, са наученим текстом, спремна да наступи под било којим околностима, никада превише болесна или премало плаћена да би одбила ангажман – све су то особине које струка цени. Драго ми је што је једино признање у Србији које додељују колеге, дошло у праве руке – оперској и концертантној певачици, професорки, уметници која је на најлепши начин учествовала у креирању културне стварности Београда и Србије, на највишем уметничком нивоу представљала вокалну баштину своје земље, а пре свега, драгоценом сараднику на којег се може ослонити – Светлани Бојчевић Цицовић - додаје се у образложењу комисије која је одлуку донела једногласно.
У конкуренцији за ово престижно признање били су и виолиниста Трипо Симонути, Милица Барић (харфа), Драгутин Богосављевић (виолина) и Дејан Михајловић (виолиниста и ред. професор ФМУ у пензији).
Награда је уручена на свечаности одржаној 29. маја у просторијама Удружења музичких уметника Србије у Београду.
М.Б.


Повезани уметници

Прочитајте још архивираних вести