Вести

ТЕНОР ДАРИО ДИ ВЈЕТРИ ИЗ ИТАЛИЈЕ ГОСТОВАО У „АИДИ“, У УЛОЗИ РАДАМЕСА

26 април 2017

Млади, веома талентовани тенор из Италије Дарио ди Вјетри гостовао је 26. априла у улози Радамеса у Вердијевој „Аиди“, која је под диригентском управом Дејана Савића, и сопраном Јасмином Трумбеташ Петровић у насловној роли, изведена на Великој сцени.
У овој најспектакуларнијој опери славног композитора, чија се радња догађа у Мемфису и Теби, у доба владавине фараона, и која обилује прелепим аријама, моћним хоровима, сјајним балетским призорима и узбудљивом оркестарском музиком, улоге су остварили и Наташа Јовић Тривић (Амнерис), Александар Стаматовић (Амонасро), Иван Томашев (Рамфис), Ненад Јаковљевић (Краљ), Иванка Раковић Крстоношић (Свештеница) и Слободан Живковић (Гласник).
У представи су учествовали Оркестар, Хор и Балет Народног позоришта у Београду, као и ученици Балетске школе “Лујо Давичо”.
Концертмајстор је била Весна Јансенс, а шеф Хора Ђорђе Станковић.
Једна од најпознатијих светских опера, "Аида", премијерно је изведена 10. априла 2013. године под управом немачког диригента Питера Леонарда и у режији госта из Бугарске Огњана Драганова.
Сценографију су креирали Дејан Миладиновић и Мираш Вуксановић, костиме Миланке Берберовић обновила је Катарина Грчић, кореографију је урадио Константин Костјуков, избор видео материјала припремио је Дејан Миладиновић, а за видео продукцију био је задужен Петар Антоновић.
М.Б.

Дарио ди Вјетри (Dario Di Vietri)

Рођен је у Барију, а дипломирао је на Конзерваторијуму у Милану, у класи Виторија Теранове. Од 2009. до 2011. студирао је у Школи италијанске опере у Театру комунале у Болоњи. Након тога, додатно се усавршавао код Катје Рикарели, Ђакома Арагала, Лучана Паваротија и Бруне Баљони. У сезони 2009-2010. је дебитовао у улози Пинкертона у „Мадам Батерфлај“ у театрима у Ломбардији. Наступао је у следећим главним улогама: Ери Сетебелезе у Напуљској милионерки Н. Роте у театрима у Луки, Пизи и Ливорну (2013), Калаф (мај 2013), Мекдаф у Магбету Ђ. Вердија у театру у Новари (октобар 2013), Дон Хозе у Кармен Ж. Бизеа у театрима у Ливорну, Луки, Пизи и Фану (сезона 2013-2014), Самсон у Самсону и Далили К. Сен-Санса у Сеулском уметничком центру у Јужној Кореји (мај 2014) у сарадњи са Прашком опером. У јуну 2014. године је започео сарадњу са Фондацијом Арене у Верони, где је био ангажован током лета 2015, 2016 и 2017. године; наступао је као Калаф у Турандот у Арени у Верони 2014. године, под диригентском палицом Данијела Орена, а у режији Франка Зефирелија.
У децембру 2014, наступао је у улози Каварадосија у Тоски у Казањској опери, Татарстан, коју је дириговао Марко Боеми. У јануару 2015, опет је наступао као Самсон у Самсону и Далили у Опери у Овиједу, Шпанија. У фебруару 2015, на Казањском фестивалу је наступао у улози Радамеса у Аиди, под диригентском палицом Марка Боемија. У марту 2015, тумачио је Туридуа у Кавалерији рустикани у Филхармонијском театру у Верони и Калафа у Турандот у Театру „Сан Карло“ у Напуљу, под диригентском палицом Јураја Валчуха, а у режији Роберта де Симонеа. У априлу и мају 2015, тумачио је Радамеса у Аиди у Римској опери, дириговао је Јадер Бигнамини, а режирао Миха ван Хоек. У мају 2015, у Пирејском театру у Грчкој, наступао је у насловној улози на светској премијери Ел Грека, којег је написао Џорџ Хацинасиос, а режирао Василис Анастасиу. Од јуна до септембра 2015, тумачио је Радамеса у Аиди и Каварадосија у Тоски у Веронској арени, а са Фондацијом „Арена“ ће наставити сарадњу на будућим пројектима и наредног лета (2016). У септембру 2016, учествовао је на концерту у част Марија дел Монака на „Фирентинском музичком мају“. У октобру 2015, наступао је као Радамес у Аиди у театру у Ровигу, под диригентском палицом Марка Боемија, а у режији Франка Зефирелија / Стефана Трепидија, а затим је наступао у Пизи (јануар 2016) и Ливорно (март 2016), а онда опет као Радамес у Аиди, у оквиру исте продукције Ф. Зефирелија, наступао је у Сасарију (новембар 2015), којом је дириговао Серђо Алапонт. У јануару 2016, био је у првој постави у улози Пинкертона у Мадам Батерфлај у Националној опери у Атини. У априлу 2016, тумачио је улогу Туридуа у Кавалерији рустикани у Театру „Верди“ у Салерну, а у мају 2016, био је у првој поставци у улози Каварадосија у Тоски у Театру „Петрућели“ у Барију, под музичком управом Ђампаола Бисантија. Током лета 2016, тумачио је улогу Дон Хозеа у Кармен у Фондацији „Арена“ у Верони. Током јесени 2016, снимио је Тоску са Театром „Сан Карло“ из Напуља, учествовао је на гала концертима у оквиру фестивала посвећеног Вердију у Театру у Парми, под музичком управом Микеланђела Маце, а затим и на гала концерту у Кому и на Међународном музичком фестивалу у Алжиру. За дочек Нове 2017. године, наступао је на гала концерту посвећеном Пучинију са Солунским симфонијским оркестром, који је преносила грчка телевизија. У фебруару 2017, учествовао је на гала концерту посвећеном Маскањију у Београду, који су организовали Италијански институт за културу, Театар „Голдони“ из Ливорна и Опера Народног позоришта у Београду. У марту 2017, наступа као један од три тенора на Фестивалу „Палате Петрограда“ и на важном гала концерту у Будимпешти. У току 2017. године, тумачиће улоге Рикарда у Балу под маскама у Националној опери у Букурешту, под диригентском палицом М. Мотаделија, а у режији Г. Асагарова; затим, улогу Рената де Грије у Манон Леско у Сеулском уметничком центру; а биће и у првој постави за улогу Каварадосија на Фестивалу „Пучини“ у Торе дел Лагоу. Сарађивао је са следећим диригентима: М. Мариоти, Н. Мараско, Н. Луизоти, Ђ. Сагрипанти, Ј. Ковачев, О. М. Велбер, А. Батистони, Д. Орен, К. Голдстајн, Ђ. Бисанти, Ј. Бигнамини, М. Белтрами, М. Боеми, С. Романи, Ђ. Грациоли, Ђ. Сабатини, Ј. Микула, Д. Микулски, Р. Фрица, К. Пинто, М. Валдес, Ј. Валчуха, Ф. Мастранђело, К. Монтанаро, Л. Ф. Малеиро, С. Алапонт, Е. Воудурис, Г. ла Малфа, Ђ. Ла Малфа, М. Агостини, М. Маца, Г. Вранос, М. Голиков; и са следећим редитељима: Г. Лавиа, А. Кирило, Ф. Ћереса, Х. Брокхаус, Ф. Спарволи, К. Рафики, Д. Арђенто, Ф. Еспозито, Ф. Зефирели, П. Пизи, Х. Де Хана, С. Треспиди, К. Каререс, Р. Де Симоне, Р. Занела, В. Анастасиу, М. Ван Хоеке, П. Маестрини, Н. С. Петропулос, Р. Канеса, Ђ. Агостинући.