Вести

У фоајеу Друге галерије отворена изложба "Сва лица српског дипломате Нушића”

19 јануар 2018

Изложба „Сва лица српског дипломате Нушића”, у присуству министара културе и информисања Републике Србије Владана Вукосављевића. отворена је у петак 19. фебруара у фоајеу Друге галерије, поводом 80. година од смрти нашег великог комедиографа.

Отварајући изложбу, представник Фондације „Бранислав Нушић“ и књижевник Миодраг Илић, подсетио је да Нушић „потиче из једног малог народа са југа Балкана, али народа који је својим стваралачким духом, својом енергијом, кретивношћу и борбеноћу освојио многа подручја знања, уметности и пословности“.

Илић је рекао да му је веома драго што се славни комедиограф, баш на данашњи дан, поново вратио свом Народном позоришту коме је, како је нагласио, дао много снаге, енергије и стваралачких година.

Он је подсетио да је до Балканских ратова, на сценама Народног позоришта, изведен 21 наслов из Нушићевог пера, а између Првог и Другог светског рата, још 11.

Према Илићевим речима, Нушић је био велики позоришни практичар, управник, уметнички руководилац и велики пријатељ глумаца и уметника.

Он је истакао да је Нушићев дух и његов генијални креативни потенцијал, уграђен не само у ову зграду, него и у зграде и колективе у позориштима у Сарајеву, Новом Саду и Скопљу.

Илић је оценио да у констатацији нашег менталитета и неких карактерних националних особина које имамо, Нушић ни у једном тренутку није био „онај горки сатиричар“.

„Једном је, чак, и рекао да није горки сатиричар, јер сатиричар умаче перо у пакост, у зло, у крв. Дакле, он је волео човека, разумео све те мане о којима је писао и схватао их да су оне продукт једног времена, друштвених околности и једног морала који је све више узимао маха и достигао врхунац, по свом злу, похлепности и егоизму у „Покојнику“, којим он слути долазак неких злих времена“, рекао је Илић и указао да нашем времену недостаје један нови Нушић.

„Дакле, вапимо за једног новог Нушића који ће умети да се ухвати са оним што је опако и зло, у ово наше модерно време, на један адекватан начин, примерен времену у којем живимо. Чекамо и призивамо таквог Нушића“, поручио је Илић.

Подсећајући да је пре тачно осам деценија Београд, Србију, нашу културну панораму и пејзаж напустио Бранислав Нушић, Вукосављевић је приметио да је славни писац тим својим одласком оставио „зјапећу празнину, коју ни до дана данашњег нисмо успели да попунимо“.

Он је оценио да српска култура од тада трага за новим Браниславом Нушићем „као каменом мудрости наше позоришне и драмске уметности, политике, дипломатије и много чега другог“.

„Да ли смо га нашли, да ли се појавио Нушић у својој инкарнацији, сазнаће време које је неумитни судија, у наредним деценијама... Нушић је, у емотивном смислу за српски народ, на неки начин, оно што су Рабле (Франсоа) и Молијер (Жан Батист Поклен), за Француску. Ушао је у сваку кућу, сваки школски програм, сваку школску генерацију... Реченице и ликови из Нушићев драма су постале део и нашег емотивног и менталног видокруга“, приметио је Вукосављевић.

Министар је рекао да је Нушић, кроз смех и иронију, понекад посматрао наше обичаје, нарави и карактере.

„Намерно кажем кроз иронију, кроз хумор, али не и кроз сарказам, јер за сарказам кажу да је иронија која је остала без душе, а Нушић је душу и те како имао. Упркос том свом приступу, био је дубоко темељан и озбиљан човек, дубоко забринут и нагнут над судбином српског народа, народа коме је припадао и народа, за чију слободу је живот положио и његов син Страхиња Бан Нушић, што је трагедија од које се никада није опоравио“, подсетио је Вукосављевић.

Он је оценио да је Нушић и данас, упркос свему, „остао жив више него икад“.

„Ми, данас, можемо да посматрамо, сваки појединац самог себе, и друштво као целина, свој одраз у огледалу Нушићевих дела, да ту проналазимо оно што јесмо, што смо били и оно што ћемо вероватно бити. Ако у тој анализи будемо покушали да отклонимо оне мане на које је Нушић благонаклоно указивао, онда ћемо, на тај начин, одати и највећу почаст овом великом човеку“, нагласио је министар Вукосављевић и подвукао да се Народно позориште у Београду, Фондација „Бранислав Нушић“ и министарство културе са дубоким пијететом сећају тог „великог човека српске културе, књижевности и државе уопште“.

Управник Дејан Савић казао је да је Народно позориште ову изложбу, која ће бити отворена до 15. фебруара, организовало у сарадњи са  Фондацијом „Бранислав Нушић“.

„Ово је једно ново лице Нушића које је јавности, можда, мало мање познато, али је веома, веома интересантно. Реч је о документима из породичних збирки, из државних архива до којих је веома тешко доћи.... и зато позивам све да дођу и погледају ову изложбу. Нушић је имао интересантну биографију, али и веома богат живот који је водио. Тај живот, као такав, је, можда, њега као писца, са толико сјајних идеја, и створио. Он је наш Шекспир. То је човек који ванвременски приказује и нас и универзалне односе међу људима“, рекао је Савић.

Отварању изложбе присуствовао је и Небојша Нушић, потомак славног писца и директор „Фондације „Бранислав Нушић“

М.Б.