Вести

Вече посвећено угледном диригенту и некадашњем директору Опере Националног театра Јовану Шајновићу (1924 – 2004), одржано је у петак 24. фебруара у Музеју Народног позоришта, у оквиру циклуса „Сећања“.

Професор Никола Рацков назвао је Шајновића „уметничком громадом“ и напоменуо да се то „односи на све његове музичке изразе, без обзира да ли се о њему говори као о диригенту, пијанисти или музичком аниматору“.
- Био је културан човек, особа са господским манирима и невероватним музичким знањем и искуством. Јован Шајновић је блиставо говорио неколико светских језика, а када сте били са њим у друштву, имали сте осећај да не постоји ниједна тема за коју он није могао да се веже, да се привеже и да вам каже нешто ново што чак ни ви, који сте иницирали тему, то нисте знали. Његови концерти са филхармонијом и рад у опери представљали су значајне уметничке искораке. Дакле, био је једна личност par excellence – оценио је Рацков.
Шајновићев некадашњи студент, диригент Станко Јовановић рекао је за свог професора да је он имао једну мисију која је била усмерена на то да „нас научи да говоримо истину са пулта“.
- Као педагог, био је веома специфичан. Имао је своје методе које су биле неуобичајене за посао којим се бавимо. Студентима је давао онолико колико су тражили. Уколико нисте тражили, добијали сте оно што вам следује. То је оно основно знање које морате имати. Међутим, када би код студента препознао таленат и интересовање, онда је несебично давао све што зна – испричао је Јовановић, који је седео у публици, у друштву својих колега, такође, некадашњих Шајновићевих студената, Ђорђа Павловића, Ане Зоране Брајовић и Бојана Суђића.
Маестро Суђић је истакао да им Шајновић није био само професор, него и „други отац“ и указао да је реч о великом уметнику који је сваком послу који је радио „био веома одан и посвећен“.      
Павловић, који већ неколико месеци обавља функцију в.д. директора Опере, подсетио је да их је Шајновић учио да „волимо своју литературу, да на њој стасавамо и да кроз њу налазимо копчу и везу са целим светом и свом великом литературом“.  
Пред бројним посетиоцима, о великом уметнику са пијететом и поштовањем говорили су и помоћник директора Опере Драган Стевовић, музички критичар Гордана Крајачић, примадона Радмила Бакочевић и његова супруга, колоратурни сопран Јасна Шајновић.
У веома емотивном обраћању, са сузама у очима, она је казала да се свом супругу, током три деценије брака, “посвећивала зато што сам га безгранично волела”.
- Мој живот је био само једна велика љубав и ја му се на томе највише захваљујем. Живела сам за њега, за његове концерте, представе, путовања... живела сам за његов осмех. Поносна сам што сам имала таквог човека. Срећна сам, јер 30 година ми је пролетело као сан – рекла је госпођа Шајновић.
Јован Шајновић је рођен у Београду. Матурирао је у Трећој мушкој реалној гимназији, а у исто време дипломирао је и клавир на Музичкој школи „Станковић“, где је од 1943. до 1946. године био наставник клавира, хармоније и контрапункта. Све до одласка на студије у Загреб наступао је као концертни пијаниста. Завршивши Музичку академију у Загребу, 1952. године, запошљава се у Опери Хрватског народног казалишта као корепетитор. После тога постаје помоћни диригент, а потом и диригент. Дириговао је у свим музичким центрима претходне Југославије. Гостовао је Аустрији, Немачкој, Италији, Швајцарској, Француској, Чешкој, Румунији, Мађарској, СССР-у, Енглеској, Ирској, САД-у, Мексику... Од 1974. до 1978. године био је директор Опере Хрватског народног казалишта. Годинама је био гост диригент у Загребачкој филхармонији и Симфонијском оркестру Радио телевизије Загреб. У родни град се враћа 1984. године када добија функцију директора Београдске филхармоније на којој остаје до 1989. године. У том периоду, био је редовни професор и шеф катедре на Факултету музичке уметности у Београду. Од 1991. године, радио је као редовни професор Факултета уметности у Приштини. У периоду од 1993. до 1997. године обављао је функцију директора Опере Народног позоришта у Београду.
Шајновић је добитник Вукове награде, Видовданске награде за универзитетски допринос, Награде РТС-а поводом 50 година рада за врхунска креативна достигнућа...  
М.Б.