У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО СЕЋАЊЕ НА ДУШАНА ШЕВИЋА

У оквиру циклуса "Сећања", у уторак 30. октобра у Музеју Народног позоришта, одржано је вече посвећено недавно преминулом Душану Шевићу, некадашњем директору Технике Националног театра.

Успомене на господина Шевића евоцирали су архитекта Милан Палишашки, редитељ Божидар Ђуровић и театролог Рашко Јовановић који је, између осталог, казао да је "Душко био човек који је живео за позориште и у позоришту".
- Радио је у време најдинамичније делатности Народног позоришта у 20. веку., а то је период шездесетих и седамдесетих година. Он није био само шеф Техничке службе, већ и покретач идеје о изградњи зграде Опере у Београду. У том периоду је био у овој згради и дању и ноћу, од јутра до сутра. Желео бих да кажем и да је Техничка служна Народног позоришта у Београду тада уживала највећи реноме у граду - рекао је Јовановић.
Палишашки је подсетио да је захваљујући управо Душану Шевићу сачуван изглед плафона у сали Велике сцене који је својим монументалним стилом осликао Стјепан Фјодорович Колесников.
Наиме, како је подсетио, тај плафон је тешко оштећен у бомбардовању Београда током Другог светског рата, а Шевић је био једина особа која је указала да се оригинални фрагмент рада тог славног руског сликара налази код сина архитекте Букваца према чијем пројекту је урађена реконструкција зграде Народног позоришта 1923. године.
Ђуровић је рекао да је Душан Шевић иза себе оставио једно велико дело које ће, како је истакао, памтити многе генерације. Он је нагласио да је Шевић био један од неколико дивних људи са којима је склопио красна пријатељства током припрема за отварање Музеја Народног позоришта који је почео с радом 22. новембра 2010. године.
- Знали смо се кратко, али верујем да ћу га сигурно памтити дуго - додао је некадашњи управник Народног поѕоришта који је ту функцију обављао од 22. октобра 2009. до 4. октобра 2012. године.
Разговор је водио драматург Жељко Хубач.
Душан Шевић и његова супруга Мила, дугогодишња балерина Националног театра, били су, између осталог, и једни од бројних донатора Музеја Народног позоришта. Трајно и без накнаде, 3. новембра 2010. године, уступили су део културних добара из своје богате приватне колекције као што су сценографске и костимографске скице Душана Ристића, Петра Пашића, Миомира Денића, Владимира Жедринског, Кшиштофа Панкијевича, Ериха Декера... из представа “Травијата“, “Село Степанчиково“, „Васа Железнова“, „Борис Годунов“, „Ромео и Јулија“, „Рибарске свађе“...Такође, међу поклоњеним експонатима налазе се и фотографија гледалишта Народног позоришта у Београду пред почетак драме „Аllons enfants и обичан човек“ (18. јуна 1914), последње представе у првобитној старој згради, непосредно пред почетак радова на обнови и доградњи, потом два плаката музичких фестивала у Висбадену (1953.) и Единбургу (1973), на којима су учествовали Опера и Балет Националног театра, сувенир програми...
Шевић је рођен у Београду 1. априла 1919. године у Београду. Завршио је Архитектонски факултет, а у Народном позоришту у Београду запослио се 1. маја 1950. године. Функцију директора Технике обављао је од 1.јануара 1961. године. Пензионисан је 31. августа 1983. године.
М.Б.