У Музеју Народног позоришта одржано сећање на Мирослава Чангаловића, поводом 20 година од смрти

У оквиру програма „Сећање“, 20. новембра у Музеју Народног позоришта, поводом две деценије од смрти, одржано је вече посвећено некадашњем прваку Опере Народног позоришта у Београду Мирославу Чангаловићу (1921-1999).

Присутне је, у кратком говору, поздравио директор Музеја Драган Стевовић, а након тога, сећања и успомене на славног уметника, једног од најбољих српских басова, евоцирале су његове колегинице, примадоне Бреда Калеф, Радмила Бакочевић и Радмила Смиљанић, као и професор и некадашњи солиста Опере Народног позоришта Владимир Јовановић који је, између осталог, подсетио да је Чангаловић за три деценије верног служења оперској публици, од 1946. до 1976. године „одживео, патио, страдао, лудовао, радовао се и умирао 92 сценска живота у 62 наша и светска оперска театра“.

„И, увек је био и остао београдски певач, како је с поносом говорио, члан београдске Опере, с којом је током целе своје уметничке каријере остваривао скоро идеално јединство“, указао је Јовановић.

Према његовим речима, Чангаловић се постарао да сваком својом креацијом досегне до самог врха певачко-глумачке уметности, да подигне оперско извођење у звездане висине и да тако о свом постојању остави неизбрисив траг и лични печат у времену у коме је живео.

„На нама је велика одговорност да тај траг и тај печат овог непоновљивог уметника-ствараоца најплеменитијег кова и човека за памћење чувамо и сачувамо за сва времена“, поручио је господин Јовановић.

Он је апеловао на челнике града да у овој сезони, када Опера Народног позоришта прославља значајан јубилеј – сто година постојања, издвоје финансијска средства захваљујући којима би Мирослав Чангаловић и други некадашњи оперски великани  националног театра добили своје спомен плоче на кућама, односно зградама у којима су живели.

Радмила Смиљанић се присетила својих почетака, када је као 16-годишња девојчица била на концерту који је Мирослав Чангаловић приредио у Банском двору, у Бањалуци.

Она је посебно истакла да јој је славни оперски певач, својим контактима, веома много помогао на почетку њене каријере, када је тек дошла у Београд.

Такође, говорила је и о својим заједничким наступима са Чангаловићем коме се, како је казала, дивила и као човеку и као уметнику.

Радмила Бакочевић је истакла да је Чангаловић био личност коју су красиле многе врлине, као што су мудрост, добронамерност, снага стваралачког,патриотизам...

„Био је великан европске и светске сцене“, оценила је госпођа Бакочевић.

Бреда Калеф је нагласила да Чангаловић није био само велики уметник, већ је био и велики човек.

„Његова уметност је непроцењива. За мене, он је апсолутно био највећи Борис Годунов на свету. Нико га у тој роли није превазишао, ни дан данас. Миро је живео сваку своју улогу. Није их радио по шаблону. У свакој од њих, увек је био другачији. Ми, његове колеге, били смо опседнути њиме и уопште нисмо могли да на сцени будемо лоши поред њега. Био је диван и драг човек, а посебно је подржавао нас младе. Чак нам је делио и бомбоне“, присетила се госпођа Калеф.

На крају програма, обратила се и Чангаловићева кћерка Мирјана која је, уз захвалност свима, прочитала одломак из књиге "Казивања Мирослава Чангаловића", коју је приредио његов пијаниста и пријатељ Душан Трбојевић. 

Чангаловић је рођен 18. фебруара 1921. године у Гламочу, од оца Михајла и мајке Анастасије. Већ у раној младости одлази из родног града у Београд, где је од 1946. до 1954. године учио певање код познате оперске певачице и вокалног педагога Зденке Зикове. 

Чангаловићев оперски репертоар обухватао је више од 90 улога у којима се истицао раскошним гласом, драмском снагом и доживљеном интерпретацијом. Међу његовим најпознатијим остварењима налазе се улоге Бориса Годунова, из истоимене опере Мусоргског, и Досифеја, из „Хованшчине“, истог композитора. 

Многи музички критичари сматрају га, после Шаљапина, најбољим Борисом Годуновим. Чангаловић је остварио незаборавне роле и као Дон Кихот („Дон Кихот“), Кончак и Галицки („Кнез Игор“), Мефисто („Фауст“), Филип Други („Дон Карлос“), Фигаро („Фигарова женидба“), Кучобеј („Мазепа“), Иван Грозни („Псковитјанка“), Митке („Коштана“)...

Његов концертни репертоар је обухватао укупно 520 композиција, и то соло песама, циклуса песама, кантата и ораторијума, чији је велики део сачињавало премијерно извођење многих дела југословенских композитора. Концертна каријера Мирослава Чангаловића трајала је више од 40 година и састављена је од око 3.000 концерата на територији бивше Југославије и око 160 концерата широм света.

Чангаловић је преминуо 1. октобра 1999. године у Београду, а урна с његовим посмртним остацима, 3. маја 2012. године пренета је из породичног у колумбаријум у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу 
М.Б.

Прочитајте још вести