У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО ВЕЧЕ С ГЛУМЦЕМ МИШОМ ЈАНКЕТИЋЕМ

У оквиру циклуса „Сусрети“, 11. маја у Музеју Народног позоришта, одржано је вече са драмским уметником Михаилом Мишом Јанкетићем.

Током, скоро, двочасовног разговора, који је више подсећао на монодрамску представу него на класичан дијалог са модератором Славком Милановићем, Јанкетић је причао о својим почецима у Југословенском драмском позоришту, с посебним освртом на прву улогу – Трећег гласника у Шекспировом “Ричарду Трећем” који је у режији Мате Милошевића премијерно изведен 21. јануара 1961. године.
Посебан сегмент односио се и на чувену представу Драгослава Михајловића “Кад су цветале тикве” у режији Боре Драшковића, премијерно изведену 1969. године, а која је после само неколико играња “скинута” с репертоара ЈДП – а по Титовом наређењу. У овом комаду, Јанкетић је играо једног од главних јунака, боксера Љубу Шампиона, а због те улоге, како би могао у потпуности да “уђе” у њу, рекао је да је пуних девет месеци тренирао бокс.
Такође, говорио је, са великим пијететом, о својим професорима Јози Лауренчићу и Јосипу Кулунџићу, колегама Милошу Жутићу, Миливоју Живановићу, Љуби Тадићу, Ристи Шишкову...
Као своје веома значајне позоришне улоге, издвојио је две из исте представе. Реч је о главним јунацима Сартрових “Прљавих руку”, младом револуционару Игоу, кога је играо на почетку каријере, и шефу партије Одереру, чији је лик тумачио пре десетак година. 
Говорио је и о својим бројним улогама у телевизијским драмама, али и о томе зашто је тако мало играо на филму. Објаснио је да му је некадашњи управник ЈДП – а Милан Дединац понудио могућност да бира да ли као глумац жели да своју каријеру гради на филму или театру. Јанкетић је рекао да се није много двоумио, одлучио се за позориште и, како је оценио, није погрешио.
Осврнуо се и на рад у Народном позоришту с посебним акцентом на улогу доктора Стокмана у Ибзеновом “Непријатељу народа” у режији, такође, Боре Драшковића.
Током сусрета, публика је признатог драмског уметника неколико пута прекидала аплаузом, а дланове није штедела ни на крају овог, како је неко из гледалишта оценио, перформанса, који је завршен инсертом из представе “Милева Ајнштајн”, по тексту и у режији Виде Огњеновић, у којој је Јанкетић тумачио лик професора Вебера.
Јанкетић је рођен у Новом Саду 24. маја 1938. године. 
Завршио је Прву мушку реалну гимназију.
Глуму је дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1962. године.
Бројне и значајне улоге остварио је у Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Звездара театру, Позоришту Славија, Панчевачком театру, Краљевском црногорском позоришту, Зетском дому...
Велику популарност донеле су му улоге у ТВ серијама “Непокорени град”, “Брисани простор”, „Сиви дом“, „Бољи живот“, „Срећни људи“, „Породично благо“, „Стижу долари“...
Играо је у филмовима „Сан“, „Како су се волели Ромео и Јулија“, “13. јул”, “Шта се згоди, кад се љубав роди”, „Свадба“, “Вуковар, једна прича”...
Добио је више од 40 награда, укључујући и ону најзнајачнију – “Добричин прстен”, за животно дело, односно целокупно позоришно глумачко остварење.
М.Б.