У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО ВЕЧЕ СА АРХИТЕКТОМ СЛОБОДАНОМ ДРИЊАКОВИЋЕМ

У оквиру циклуса “Сусрети”, 14. децембра у Музеју Народног позоришта одржано је вече са угледним београдским архитектом Слободаном Дрињаковићем, једним од двојице идејних твораца реконструкције Националног театра из 1989. године и аутора пројекта адаптације Сцене “Раша Плаовић”.

- Десетине хиљада људи прође сваког дана најзначајнијим београдским тргом, Тргом Републике. Од осталих зграда, својом лепотом издваја се здање Народног позоришта. Од његовог подизања 1869. године, зграда је, током светских ратова, претрпела два велика разарања, после којих су следиле обнове. Једна од њих, на коју смо посебно поносни, је она из 1989. године. О архитектама говоре њихова дела, а то дело је урадио наш гост, архитекта Слободан Дрињаковић у сарадњи са својим колегом Љубомиром Здравковићем – казала је у уводном делу кустоскиња Зорица Јанковић.
Присећајући се почетака везаних за реконструкцију Народног позоришта, Дрињаковић, који је у то време имао непуних 40 година, рекао је да је одлуку да он буде један од аутора тог веома захтевног посла “дочекао као гром из ведрог неба”.  
- Нису постојале никакве назнаке да ће се то десити. И онда, негде 1985. године, донета је одлука о реконструкцији коју је требало да уради фирма “Трудбеник”. Они су пројектном бироу “Драгиша Брашован, у којем сам тада био запослен, проследили задатак да се направи пројекат реконструкције. За тај посао одредили су Љубу Здравковића и мене – казао је Дрињаковић и истакао да им је за реализацију идејног пројекта требало три месеца, а исто толико времена, утрошили су и на разраду главног пројекта.  
Он је истакао да се тадашњи управник Народног позоришта Велимир Веца Лукић “одмах залепио за наш предлог, јер смо са њим, што се тиче простора и услова за рад, практично решили проблеме сва три ансамбла у позоришту”.
Он је подсетио да су им од самог почетка “клипове у точкове подметали неки људи” из Завода за заштиту споменика културе, као и тадашњи градоначелник Београда Богдан Богдановић.  
- Мишљења су била подељена. Једни су желели да се сачува првобитни изглед зграде коју је урадио Букавац, а коју је потом, 1922. године, реконструисао Бугарски. Други су хтели да се зграда не руши, а трећи да би она требало да остане таква каква јесте, јер је реч о једном малом књажевачком позоришту. Ту идеју “гурао” је и Богдановић који се, између осталог, залагао за изградњу потпуно новог здања... Међутим, после извесног времена, када је на његово место дошао Александар Бакочевић, ствари су се потпуно промениле. Имали смо његову пуну подршку – присетио се Дрињаковић.
Реконструкција, која је обухватила 18.000 квадратних метара, завршена је 1989. године, а укупна вредност радова износила је око 40 милиона немачких марака.
Технички директор Народног позоришта у време реконструкције Рајко Марић, оценио је да је та реконструкција “са стране нас корисника, изродила нешто што је за Народно позориште имало вишеструки значај, јер смо напокон добили идеалне услове за рад”.
- Дрињаковић и Здравковић су успели да препознају потребе овог колектива и ураде посао на најбољи могући начин – нагласио је Марић и подсетио да су њих двојица за свој рад више него заслужено освојили Октобарску награду града Београда.
Са његовим мишљењем сложила су се и двојица признатих архитеката Зоран Булајић и Ђорђе Бобић, који је годинама обављао функцију главног архитекте града Београда.
Присутнима је приказан и кратки докуменатни филм о адаптацији Сцене “Раша Плаовић” која је урађена у рекордном року, за непуних месец и по дана. Наиме, радови су почели 7. октобра, а завршени су 19. новембра. Сцена је отворена три дана касније, 22. новембра, за Дан Народног позоришта.
Дрињаковић је казао да сала, са укупно 295 седишта, сада има повећан комодитет, док је визура гледалишта, на којој више нема такозваних „слепих места“, знатно побољшана. Према његовим речима, галерије, које су спојене са централним балконом, добиле су закошење у односу на бински простор, а сама бина, у вертикалном смислу, је покретљива. Дрињаковић је напоменуо да је она подигнута на висину од једног метра, а уз употребу механичких противкаблова има могућност да се, према захтевима представе, подешава на пет висина – 20, 40, 60, 80 цм и 1 м.
М.Б.