Вести

У оквиру циклуса "Сусрети", у четвртак 25. октобра у Музеју Народног позоришта одржано је вече са примадоном Добрилом Богошевић.

Пред бројном публиком, добродошлицу великој уметници и некадашњој првакињи Опере Народног позоришта пожелео је в.д управника Дејан Савић који је, између осталог казао да је госпођа Богошевић "својим великим радом, и као уметник и као педагог, уткала себе у Народно позориште и Оперу Народног позоришта".
Савић је истакао да је управа Националног театра покренула иницијативу да Добрила Богошевић добије националну пензију. Такође, нагласио је да ће Министарству културе Републике Србије бити упућен предлог да убудуће сви уметници са статусом првака Народног позоришта из сва три сектора - Драме, Опере и Балета, "по аутоматизму добијају националну пензију".
На крају кратког обраћања, у знак захвалности за све што је учинила за своју матичну Кућу, Савић је Добрили Богошевић уручио сребрњак Народног позоришта.
Почетк разговора, који је водио помоћник директора Опере Драган Стевовић, био је резервисан за Добрилино детињство у родном Урошевцу, граду на Косову и Метохији. Са сузама у очима евоцирала је успомене на те, како је истакла, веома тешке и туробне године њеног живота. Том приликом, она је подсетила да ју је рат затекао у првом разреду грађанске школе, док је у периоду окупације њена породица, заједно са њом, била ухапшена. Брата и оца су јој стрељали. За време њиховог боравка у затвору окупатор је продао сву њихову имовину на лицитацији.
Непосредно по завршетку Другог светског рата, на инсистирање своје сестре, отишла је у Призрен где је завршила малу матуру, а потом је у Пећи уписала Трговачку академију.
Када јој је предложено да школује глас била је изненађена, јер није веровала да се то уопште може. До тог тренутка, њено знање из света музике се сводило на природној музикалности јер је лако, сигурно и природно могла да отпева све што би имала прилику да чује.
Школске 1947/1948. године добила је стипендију за школовање гласа у музичкој школи при Музичкој академији у Београду. На аудицији је певала песму "Славуј пиле". Том приликом, како је казала кроз смех, први пут у животу чула је за реч колоратура.
После удаје, 1950. године, прелази у музичку школу при Конзерваторијуму у Загребу, у класи професорке Марије Борчић.
- Моја професорка била је предивна, а радила је као члан Загребачке опере - присетила се Добрила која је школовање завршила 1954. године.
Већ следеће године, како је испричала, учествовала је на Интернационалном такмичењу у белгијском граду Вервијеу где је освојила трећу награду.
Годину дана касније, примљена је у стални ангажман Опере Народног позоришта где остаје до пензионисања. Дебитовала је 11. новембра партијом Ђилде у ''Риголету''.
Током веома дуге и богате одиграла је низ улога колоратурног и лирског фаха. Од бројних рола, посебно је издвојила лик Виолете из Вердијеве "Травијате" коју је певала пуних 18 сезона и том приликом је забележила рекордних 150 наступа. Открила је и један интересантан податак да је њен покојни супруг одгледао ту представу чак 121 пут.
У низу премијера на матичној сцени тумачила је водеће улоге у представама "Фигарова женидба", ''Борис Годунов'', ''Бал под маскама'', 'Фауст'', ''Покондирена тиква'', ''Дон Пасквале'', ''Иван Сусањин''... Наступала је са славним партнерима међу којима посебно место заузимају М. Молезе ("Травијата" и "Лучија од Ламермура"), У. Борсо, В. Кортез, Р. Поспиш ("Кармен"), Н. Херлеа ("Севиљски берберин"), П. Доминго, О. Енигареску, Љ. Молнар, Љ. Бодуров, А. Садел, С.Велцев, Јордацеску и под палицом многих гостију – диригената, међу којима су последњих година најзначајнији Корнел Траилеску и Нино Верки
Током разговора, госпођа Богошевић се присетила и неких анегдота које су се дешавале на сцени током представе, иза кулиса, у гардеробама... У том контексту, поменула је и једног од својих омиљених партнера - Мирослава Чангаловића. Наиме, открила је да је славни бас учио како би правилно требало да се пада на сцени.
- Једном приликом, у представи "Фауст", лупила сам главом у под. Он је то приметио и после ми је казао: "Немој тако да падаш. Дођи сутра да ти покажем како се пада"- рекла је Добрила чије је речи публика пропратила громогласним смехом.
Призната уметница осврнула се и на свој педагошки рад. Од свих ученица, казала је да је највише поносна на мецосопрана Олгу Савовић - солисткињу Опере Народног позоришта.
На крају разговора, госпођа Богошевић је поменула и своју породицу за коју је казала да јој је увек пружала велику подршку.
У паузама говорних сегмената, емитовани су аудио записи из неких опера (по избору Петра Антоновића) у којима је наступала.
М.Б.