Вести

У оквиру циклуса “Сусрети”, у среду 18. јануара, у Музеју Народног позоришта одржано је вече са прослављеном словеначком и екс-југословенском сценографкињом и костимографкињом Метом Хочевар.

Угледну гошћу, у име Музеја, поздравила је Драгица Гаћеша која је, између осталог, рекла да је реч о уметници чији опус обухвата више од две стотине креација за позориште и која је добитница више значајних признања, укључујући и четири Стеријине награде.
Гаћеша је напоменула да је госпођа Хочевар тренутно ангажована као сценографкиња на представи “Живот је сан” која ће, у режији Слободана Унковског, премијерно бити изведена у понедељак 23. јануара на Великој сцени.
У разговору са драматургом Славком Милановић, уметница, која први пут ради у Народном позоришту, говорила је о неким детаљима из своје богате позоришне каријере која је осим, словеначких и ексјугословенских театарских кућа, обухватала и рад у позориштима у Америци, Немачкој, Аустрији, Италији, Русији, Грчкој...
Хочевар, по образовању архитекта, кључну пажњу у позоришном стваралаштву посветила је установљавању, организацији и артикулацији сценског простора, подразумевајући, наравно, естетичност и семантичност као основне уметничке планове. Испражњен, очишћен сценски простор, одређен са неколико кључних елемената, покренути просторни планови, концентрација на нове материјале и сценска техничка средства, начин употребе светла и читав низ креативних поступака које је развила, постали су и остали тема сценографских разматрања и данас.
Она сматра да театарски простор лежи у интервалима између различитих грана уметности и њихових изражајних и менталних технологија.
- По мом мишљењу, сценски простор није простор илузије, него лабораторија одређених атмосфера, одређених осећања која прецизно, због присуства публике, изазивају извесне индивидуалне одговоре између њих и илузије – објашњава Хочевар која је, када су редитељи у питању, најчешће сарађивала са Слободаном Унковским и Душаном Јовановићем.
Што се тиче текста, казала је да никад не следи индикације писаца, већ речима, односно тексту прилази из различитих углова, “ослушкујући га из близине, посматрајући га, загледајући се у њега”.  
Према Метиним речима, позориште је “простор – време”, јер нема простора без времена.
У контексту схватања концепта представе и живог позоришта, Хочевар простор игре види као нешто “што може да се обликује и обликовањем изрази простор као медиј који је коначно артикулисан тек у синтези са осталим компонентама представе”.
На крају програма, у име Куће управник Божидар Ђуровић уручио је Мети Хочевар сребрњак Народног позоришта у знак њене прве успешне сарадње са овом културном институцијом..
Мета Хочевар је рођена у Љубљани, где је дипломирала архитектуру.  
Од 1972. године се, готово искључиво, посвећује театру; прво сценографији и костимографији, а осамдесетих година и режији.
За сценографски рад  је добила читав низ позоришних награда: неколико пута је награђивана на Борштниковим сусретима и Стеријином позорју, а 2005. је добила Награду за најбољу сценографију у Грчкој. Објавила је књигу „Простори игре“ (1998) која се бави проблемима приказивачких уметности, а преведена је на српски и енглески. Редован је професор сценографије на АГРФТ  (Академија за гледалишче, радио филм и телевизију) у Љубљани и гостујући професор на магистарским студијама Универзитета уметности у Београду и Скопљу.
М.Б.