У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО ВЕЧЕ СА РОНАЛДОМ САВКОВИЋЕМ

Гост циклуса „Сусрети“, у четвртак 1. децембра у Музеју Народног позоришта био је балетски првак Државне опере у Берлину и кореограф Роналд Савковић.

Угледног госта, публици је у кратким цртама представила стручна сарадница у Музеју Тијана Михајловић која је подсетила да је овај признати уметник, који се доказао у великом броју првих улога у класичном, неокласичном и модерном балету, пре две недеље, 15. новембра, веома успешно поставио балет „Александар“. Реч је о светском праизвођењу овог наслова који је веома добро прихваћен од стране публике, али и критике.
- Драг и редован гост наше Куће, од како је први пут заиграо у „Дон Кихоту“ пре две деценије, Савковић је редовно долазио да игра кад год је био позван у Народно позориште – рекла је госпођица Михајловић.
У разговору са вршиоцем дужности диркетора балета Милошем Дујаковићем, Савковић је открио да је био привржен балету од малих ногу.
- Играм, буквално речено, од када знам за себе. У животу ништа друго нисам радио, осим играња, и скакања по кући – рекао је, кроз смех, Савковић додавши да је прве кораке, као седмогодишњи дечак, начинио у једном малом балетском студију у Ријеци, граду у којем је рођен 1975. године.
У родном граду 1991. године завршио је Балетску школу ХНК – а. У периоду од 1990. до 1992. усавршавао се на Академији балета у Будимпешти. Од 1992. до 1997. био је ангажован као првак балета у Словенском народном гледалишчу у Марибору, а у исто време често је, као стални гост, играо у ХНК у Загребу. У том театру, од 1997. до 1998. године, радио је као првак балета, а потом одлази у Берлин у Државну оперу где остаје све до 2008. године.
- Да није било балет-мајстора, који је једно време био и шеф балета, Динка Богданића, мислим да не би направио тако успешну каријеру. Много ми је значило што сам поред себе имао некога ко је причао на мом језику. Веома брзо, није било прошло ни три месеца, морао сам да “ускочим” у “Дон Кихота”, у главну улогу. Имао сам рок од 24 сата. Носио ме је чисти адреналин. Већ после друге представе, дали су ми статус првака – истакао је Савковић који је остварио импресиван број првих улога како у класичним представама, тако и у неокласичном и модерном репертоару најзначајнијих кореографа света. Међу њима су “Лабудово језеро”, “Манон”, “Жизела”, “Крцко Орашчић”, “Бајадера”, “Успавана лепотица”, “Оњегин”, “Копелија”, “Ромео и Јулија”, “Силфиде”, “Чајковски”...
Играо је са бројним партнеркама. На питање са којима је највише волео да ради, издвојио је Ашхен Атаљанц, Ану Павловић, Полину Семионову и Нађу Саидакову. Као најдраже балете у којима је играо, навео је “Даму с камелијама”, “Манон” и “Оњегина”.
- Те представе су имале све; савршену кореографију, комплетну продукцију, декор, музику... За њих немам ниједну једину примедбу – открио је Савковић.
Веома често је наступао у представама словеначког редитеља Томажа Пандура, који већ годинама гради и успешну светску каријеру. Признао је да је управо Пандур заслужан што је почео да се бави кореографским радом.
- Веома много сам научио од њега. Он је прави позоришни гуру – оценио је Савковић.
Додао је да се веома радује наредном извођењу “Александра”, заказаног за 6. децембар, зато што ће те вечери наступити комплетна друга премијерна подела.
М.Б.