У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО ВЕЧЕ СА ТЕНОРОМ ДУШАНОМ ПЛАЗИНИЋЕМ

Првак Опере Народног позоришта у Београду тенор Душан Плазинић гостовао је 31. марта у Музеју Народног позоришта, у оквиру циклуса „Јубилеји".
Сусрет је организован поводом значајног датума - две деценије уметничког рада који је обележио 22. новембра прошле године на премијерном извођењу Вердијевог „Отела“ у којем је тумачио насловну улогу.
Пред бројном публиком, у разговору са директором Музеја Драганом Стевовићем, Плазинић је на почетку причао о одрастању у родном Опову, школовању, спознаји да би желео да постане оперски певач...
Како је открио, преломни тренутак десио се једне вечери када је на другом каналу Радио телевизије Београд гледао оперу Сергеја Прокофјева „Заљубљен у три наранџе“. Имао је тада свега 14. година.
- Био сам сам у соби. Свидело ми се оно што сам видео и... одједном, почео сам да певам. У том тренутку одлучио сам да будем оперски певач. Исте вечери, то сам саопштио родитељима који су били поприлично изненађени... Срећом, имао сам тетку Олгу која је познавала госпођу Бреду Калеф. Она ме је, заједно са њима, одвела код Бреде у стан, да ме чује. Тресао сам се од треме, али, ипак, некако успео сам да се саберем. Сео сам за клавир и отпевао руску песму „Расцветали јаблани и груши“, односно „Каћушу“. Бреда је веома брзо после тога позвала Бисерку Цвејић да јој каже како има једног талентованог дечка, али је она казала да не ради са почетницима и предложила јој да прво завршим нижу, а потом средњу музичку школу – испричао је Плазинић.
Током разговора, присетио се и својих почетака у Оперском студију Народног позоришта који су у то време, у првој половини деведесетих, водили Оскар Данон, Никола Митић и Борислав Поповић.
Док је био на трећој години студија на ФМУ у Београду, дебитовао је на сцени Народног позоришта улогом Родолфа у Пучинијевим “Боемима”.
У међувремену, често је наступао на концертима Оперског студија које је дириговао маестро Јован Шајновић.
- Једног дана, он и господин Радовић су ме позвали код њих у канцеларију и питали да ли желим да уђем у стални ангажман. Наравно, одговор је био потврдан. Након завршетка конкурса, који је био објављен у дневном листу „Политика“, примљен сам у стални радни однос. Било је то 1. априла 1994. године – испричао је Плазинић.
После тога, уследио је читав низ главних улога у Пучинијевим, Вердијевим, Доницетијевим и другим операма.
Усавршавао се у Италији, код чувеног сопрана Лућане Сере, а затим и код познатог тенора и директора Темишварске Опере Корнелиа Мургуа.
На престижном оперском такмичењу “Giuseppe di Stefano” одржаном у Трапанију, на Сицилији, 1995. године, уручена му је прва награда, коју је додељивао стручни жири италијанских музичких критичара.
Следеће године добио је награду Народног позоришта за изузетан допринос текућем репертоару.
Гостовао је широм бивше Југославије, као и у бројним страним земљама.
У Београду је наступао у свим већим салама, као што су Сава Центар, Коларац, Свечана сала Скупштине..., а певао је и на БЕМУС-у, БЕЛЕФ-у...
Певао је главну улогу у Доницетијевој опери “Ана Болен” у Букурешту и Атини, уз пратњу Румунског националног радио оркестра.
Са ансамблом Народног позоришта, између осталог, наступао је и на Крфу и Кефалонији изводећи опере “Риголето” и “Тоска”.
Причао је и о свом запаженом наступу у Грчкој, у једном од најчешће извођених дела у свету, музичкој легенди свевремене снаге и сензуалности - „Кармини Бурани“. У тој најпопуларнијој кантати највећег композитора сценске музике минулог столећа Карла Орфа, под диригентском управом Даринке Матић Маровић, певао је са Жељком Лучићем и Светланом Бојчевић Цицовић.
Открио је да му је узор у певачком смислу био један од најпопуларнијих оперских певача 20. века, италијански тенор Франко Корели.
- Према мом мишљењу, био је најбољи и највећи тенор свих времена. Често слушам његове снимке – казао је Плазинић.
У последњем делу разговора, причао је и о улози Отела коју сматра врхунцем своје досадашње каријере, осврнуо се и на успешан брак са колегиницом, такође првакињом Опере, Софијом Пижурицом, са којом има синове Марка и Стефана, а говорио је и о „залуђености“ према аутомобилима „Алфа Ромео“ и дугогодишњој сјајној голманској каријери у Фудбалском клубу „Омладинац“ из Опова.
У паузама између говорних сегмената, емитовани су инсерти из опера „Чаробна фрула“, „Аида“, „Тоска“ и „Отело“.
М.Б.

Прочитајте још архивираних вести