У Музеју Народног позоришта отворена изложба „Одета и Одилија – Бели и Црни лабуд на сцени Народног позоришта у Београду“

Изложба „Одета и Одилија – Бели и Црни лабуд на сцени Народног позоришта у Београду“, ауторке Милене Јауковић, отворена је 19. маја у Музеју Народног позоришта.

Поставка представља својеврсни омаж нашим најзначајнијим балетским уметницама, као и гошћама Националног театра из целог света које су интерпретирале улоге Одете и Одилије у балету „Лабудово језеро“.

Такође, овом изложбом, Народно позориште обележава два века од рођења кореографа Маријуса Петипа, аутора антологијских балетских остварења класичног балетског наслеђа, од којих управо "Лабудово језеро" свакако представља најпрепознатљивије и најпрослављеније остварење.

Обраћајући се бројним посетиоцима који су дошли на отварање ове изложбе, у оквиру манифестације „Ноћ музеја“, управник Дејан Савић је, између осталог, подсетио да је „Лабудово језеро“ најпопуларнији и публици најзанимљивији балетски наслов у Народном позоришту.

Он је најавио могућност да већ током следеће сезоне буде урађена нова кореографија за тај балет у четири чина за који је музику, између 1875. и 1876. године, написао Петар Иљич Чајковски.

Савић је захвалио ауторки изложбе и свим осталим сарадницима „што су се потрудили да ова поставка на време угледа светлост дана“, потом в.д. директора Балета Константину Костјукову и директору Музеја Драгану Стевовићу што нас, како је рекао, редовно затрпава добрим и интересантним догађајима.

Говорећи о „Лабудовом језеру“, Костјуков је оценио да тај наслов представља „химну за балетску уметност“.

Он је истакао да је тај балет „сам по себи, генијално урађен, како од стране композитора, тако и од стране кореографа“.

„Без обзира на то што је реч о класичној представи, то је, према мом мишљењу, најмодернији и најсавременији балет који ће икад да буде постављен“, рекао је Костјуков.

О значају и историји овог чувеног балетског наслова, говорили су и Драган Стевовић, као и ауторка Јауковић која је истакла да изложбу посвећује „самим играчима“.

„Како изгледа играти Одету и Оделију, ја не знам, јер о томе, само и једино, могу да говоре балерине које су имале ту срећу, могућност, храброст, на крају крајева, и петљу да се упусте у интерпретацију тако сложених улога. Такође, овом изложбом желели смо да обележимо и 200 година од рођења великог уметника Маријуса Петипа“, казала је Јауковићева коју су присутни поздравили дуготрајним и бурним аплаузом.

Осим фотографија, изложени су оригинални програми, делови костима; оригиналне афише (кастинг листе) са премијера, скице оригиналних костима и сценографије из 1951. и 1970…

Поставка ће бити отворена до средине октобра.

Балет „Лабудово језеро“ изводи се у Народном позоришту у Београду скоро без прекида од 1925. године, а до сада је било пет кореографских поставки.

У целокупној историји те представе на сцени Националног театра, верзија Димитрија Парлића оставила је најснажнији уметнички утисак.

Реконструкција овог дела 1998. године дуг је према том великом српском кореографу, али и знак великих естетских вредности.

Либрето за балет „Лабудово језеро“, који је највероватње написао Владимир Бегичев, настао је на основама руских и/ли немачких народних прича о Одети, принцези која је чинима злог чаробњака Ротбарта претворена у лабуда.

Њу приликом лова среће принц Зигфрид и открива да је она ноћу, заједно са својим другарицама, обична девојка, а дању лабудица у зачараном чаробњаквом језеру.

Сазнаје и да чини могу да буду уклоњене само ако јој се неко закуне на вечну љубав. Зигфрид то чини и одлази назад у свој двор.

Сутрадан, на бал поводом принчевог рођендана долази чаробњак Ротбарт са својом ћерком, заводљивом Одилијом (црном лабудицом), претвореном да личи на Одету.

Зигфрид пред свима изјављује љубав Одилији, мислећи да је Одета, на шта му Ротбарт показује какву је грешку починио.

Очајан, принц одлази до језера и Одета му опрашта. Али, пошто клетва не може да буде уклоњена, она одлучује да ће радије да умре.

Зигфрид је следи. То укида Ротбатову клетву над осталим девојкама лабудицама, а чаробњак губи моћ и умире, док Зигфрид и Одета заједно одлазе на небо, заувек уједињени у љубави.
М.Б.

Прочитајте још вести