Вести

Покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић отворио је у петак 10. фебруара у Музеју Народног позоришта у Београду изложбу „Позорје Лазе Костића“.

У кратком говору, Ђурић је напоменуо да је на културној сцени Војводине током 2010. и 2011. године био организован низ догађаја и пројеката који су имали за циљ да сачувају успомену на Лазу Костића.
- Ми сматрамо да сећање на великана наше историје чини наш културни идентитет јачим, а истовремено нас и охрабрује за пројекте у будућности. Веома ми је драго да ће ову изложбу током маја видети и публика у Лондону. Ако ичим треба да се представимо тамо, онда је то свакако Лаза Костић – оценио је Ђурић и нагласио да су уметност и култура сфере које у значајној мери могу да промене и поправе слику Србије у свету.
Управник Народног позоришта Божидар Ђуровић истакао је да му је веома драго што је једна овако значајна изложба отворена баш у Музеју Националног театра који је, како је нагласио, за нешто више од годину дана од када је отворен, постао један од значајнијих музеја у Србији.
Према Ђуровићевим речима, од тада до данас, разне програме Музеја Народног позоришта видело је више од 20.000 посетилаца.
Управник Националног театра је подсетио да та институција има веома добру сарадњу са Позоришним музејем Војводине и Фондом „Лаза Костић“ који су организатори ове изложбе.
Он је напоменуо да Народно позориште, у копродукцији са Фондом „Лаза Костић“ и Глоб театром, спрема Шекспирову драму „Хенри Шести“ која ће 11. маја, у режији Никите Миливојевића, премијерно бити изведена у Лондону у оквиру Културне олимпијаде, пратећем програму Олимпијских игара.
Ђуровић је најавио да би 6. јуна у Музеју Народног позоришта требало да буде отворена изложба фотографија са премијере „Хенрија Шестог“ на сцени митског Глоб театра.
Директор Позоришног музеја Војводине и аутор изложбе „Позорје Лазе Костића“ Зоран Максимовић изразио је задовољство досадашњом сарадњом са Народним позориштем и његовим музејем и истакао да она „иде узлазном линијом, а красе је један професионални и пријатељски однос“.  
Он је објаснио да ове изложбе не би било да уз себе није имао један фантастичан тим људи који му је пружио огромну помоћ на чему им, како је нагласио, веома захвалан.
Председница Фонда „Лаза Костић“ Снежана Спасојевић говорила је о значају славног песника за српску културу уопште и том приликом је напоменула да се он, „још као  
седамнаестогодишњи дечак упустио у откривање и превођење Шекспира у жељи да приближи те две културе и те две нације“.
Она је казала да ће током културне олимпијаде, која ће бити отворена на Шекспиров рођендан 23. априла и трајаће шест недеља, на сцени Глоб театра бити одиграно свих 37 комада најпознатијег барда енглеске и светске књижевности, у извођењу позоришта из свих делова света.
Госпођа Спасојевић је ансамблу Народног позоришта и редитељу Миливојевићу пожелела успех и нагласила да има осећај да ће они том приликом „заблистати као наш Новак Ђоковић“.
Оснивач Фонда „Лаза Костић“ и његов уметнички директор Марина Милић Апостоловић напоменула је да сарадња са Глоб театром почела у октобру 2010. године када је разговарала са Томом Брцом, који је припремао Културну олимпијаду и том приликом јој понудио сарадњу.
- То је била наша стратешка одлука, јер смо сматрали да је Лаза то заслужио. Господ је желео да Лаза на велика врата уђе у Глоб театар, а то смо могли само на један начин; да имамо веома значајан пројекат. За нас је важно што ћемо 9. маја у Глоб едукационом центру у Лондону представити изложбу о Лази Костићу и што ће глумци Народног позоришта играти на сцени Глоб театра, али њима је можда још важније да виде "Ричарда Трећег" писаног ћирилицом и чују "Хенрија Шестог" на српском језику – казала је она.  
Изложба приказује целокупну позоришну делатност Лазе Костића у којој је он представљен као преводилац (први превод Шекспира на српски језик), позоришни теоретичар, критичар, драмски писац и глумац.
Грађа, коју чине рукописи, плакати, фотографије, нотни записи, документи, костими, сценографске скице, видео записи... сведочи о трајању овог великана на домаћим и регионалним сценама до данашњег тренутка.
Костић (1841-1910) је био поета особеног стваралачког пута, широких интересовања и знања, и разноврсних талената – драмски писац, преводилац, филозоф, естетичар, књижевни и позоришни критичар, филолог, правник, академик, професор, политичар, новинар, посланик, дипломата… Зачетник је српске авангардне лирике и српске есејистичке критике, један од најбољих познавалаца српског језика, у филозофији установитељ доктрине дијалектичког панкализма, ерудита, изванредни полемичар, међу правницима један од најјачих дијалектичара, први председник Српског новинарског друштва, оснивач и први председник Новосадске јачачке (гимнастичке), ватрогасне и веслачке задруге, агилни члан и добротвор Друштва за Српско народно позориште...
Написао је око 150 лирских и двадестак епских песама, балада и романси, као и три драме - “Максим Црнојевић”(1863), “Пера Сегединац” (1882) и “Ускокова љуба или Гордана” (1890).
Аутор је једне од најлепших песама српске књижевности – “Santa Maria della Salute”.
М.Б.