Вести

Изложба „Звонимир Крнетић - незаборавни тенор", аутора Драгана Стевовића, отворена је 19. фебруара у Музеју Народног позоришта. 

У оквиру поставке ретроспективног карактера, коју ће сви заинтересовани посетиоци моћи да погледају до почетка априла, изложени су Крнетићеви лични предмети, плакати из представа у којима је певао, критике, као и фотографије које обухватају период од детињства, преко првих представа у Народном позоришту и наступа у иностранству, па до краја каријере. 

На отварању изложбе, осим аутора Стевовића, говориле су и примадоне Милка Стојановић, Бреда Калеф, Радмила Бакочевић и Радмила Смиљанић.

„Јуче је било тачно четири године како нас је Звонко напустио, а ове године се навршава девет деценија од његовог рођења. Зато је Музеј Народног позоришта одлучио да прву изложбу у овој години посвети управо господину Звонимиру Крнетићу, као једном од најзначајнијих тенора послератне Опере Народног позоришта а, такође, и дугогодишњем успешном професору Факултета музичке уметности у Београду и шефу катедре за соло певање“, казао је Стевовић.

Он је подсетио да је Крнетићева каријера трајала у континуитету од 1958 до 1993. године и да је за те три и по деценије „отпевао, вероватно, цео тенорски репертоар у свом матичном позоришту, а уз то, одржао је много концерата духовне музике, домаћих композитора, реквијема и свега осталог што је незаобилазни репертоар значајних и великих уметника“.

Стевовић се посебно захвалио господину Владимиру Крнетићу, Звонимировом сину који му је, како је рекао, великодушно уступио скоро целу заоставштину свог оца, а истакао је и да су му у реализацији ове изложбе значајно помогли Музеј позоришне уметности Србије, Истраживачко-документациони центар Народног позоришта, Издавачка делатност Народног позоришта, колегинице из Музеја Народног позоришта и Јелена Ратковић која је урадила дизајн изложбе и каталога.

Милка Стојановић је истакла да се Крнетић издвајао од других колега по томе што је имао „једну фасцинацију својим сном“.

„Он је даноноћно припадао музици, непрекидно је слушао снимке, усавршавао своје фразе... Тежио је, као ретко ко, том неком вокалном идеалу, који је данас потпуно заборављен. Временом је успео да проникне у тајне вокалне уметности које су га довеле до самог врха. Певао је фантастично, као Ди Стефано. Он је, заправо, био наш Ди Стефано“, казала је госпођа Стојановић.   

Њена колегиница Радмила Бакочевић је оценила да је Звонимир Крнетић „био изузетан уметник и изузетан човек“, Радмила Смиљанић је истакла да је реч о „уметнику јединственог гласа коме се дивим“, док је Бреда Калеф указала да је „у овој средини трача, оговарања и завидности, Звонко био јединствен случај“.

„Од њега никад нисте могли да чујете ниједну једину ружну реч о својим колегиницама и колегама. Само најлепше. Био је један добрица, кога смо сви неизмерно волели. Изнад свега, био је велики певач“, нагласила је госпођа Калеф.

У оквиру церемоније отварања изложбе, емитован је инсерт из екранизације опере Руђера Леонкавала „Пајаци“, у којој је Звонимир Крнетић маестрално извео арију „Вести ла ђуба“.

Међу многобројним посетиоцима, били су и Крнетићева рођена сестра Бранка, као и некадашњи прваци Опере Народног позоришта Небојша Боца Маричић, Олга Ђокић, Вјера Мирановић Микић, Светлана Бојчевић Цицовић...

Крнетић је рођен у Београду 6. новембра 1930. године.

После завршене средње музичке школе „Мокрањац“, дипломирао је на одсеку соло певање на Музичкој академији у Београду 1960. године у класи проф. Јелке Стаматовић.

Након тога добија стипендију Секретаријата за културу и проводи годину дана на конзерваторијуму „Benedetto Marcello“ у Венецији у класи проф. Паола Бононија.

По повратку у Београд, такође на Музикој академији, завршава постдипломске студије у класи проф. Зденке Зикове. 

Још у току студија, 1958. године, примљен је за члана Опере Народног позоришта у Београду. 

Добио је многа значајна признања - Орден са златним венцем, Награду Удружења музичких уметника Србије 1980. за улогу – Андреа Шенијеа (једна од најтежих рола тенорског фаха), Награду Народног позоришта у Београду за успешно остварене улоге у операма Ернани и Тоска... 

Снимио је грамофонску плоча са оперским аријама. 

На матичној сцени остварио је незаборавне улоге у операма „Травијата“ (Алфред Жермон), „Севиљски берберин“ (Гроф Алмавива), „Мадам Батерфлај“ (Ф. Б. Пинкертон), „Хофманове приче“ (Хофман), „Боеми“ (Родолфо), „Коштана“ (Стојан), „Фауст“ (Фауст) „Аида“ (Радамес), „Вертер“ (Вертер), „Кармен“ (Дон Хозе), „Тоска" (Каварадоси), „Аида" (Радамес), „Кавалерија рустикана" (Туриду), „Риголето" (Војвода од Мантове)... којима је стекао признања критике, али и велику наклоност публике. 

Као незаменљиви тенор, гостовао је са Опером Народног позоришта широм Европе у представама: Кнез Игор, Евгеније Оњегин, Продана невеста, Фауст, Ернани, Борис Годунов, Хованшчина... 

Самостално је гостовао на свим значајнијим оперским сценама у Ници, Паризу, Атини, Солуну, Прагу, Грацу, Луксембургу, Техерану, Братислави, Букурешту, Софији, Одеси, Кијеву, Вилнусу, Алма Ати, Москви, Торину...

После  двадесетогодишњег искуства на оперској сцени и концертном подијуму, Крнетић је, иако је тада био релативно млад, почео да се бави и педагогијом где је, такође, остварио веома значајне резултате. 

Преминуо је 18. фебруара 2016. у 86. години у Београду.
М.Б.