У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА "ЕГОН САВИН" Д.П. ПОЉАНСКОГ

Монографија "Егон Савин" Дејана Пенчића Пољанског, у издању Српског народног позоришта из Новог Сада, представљена је у четвртак 18. октобра у Музеју Народног позоришта.

У књизи су хронолошки представљене Савинове режије, а у већини случајева приређивач је уз податке о представи, дао и критике објављене у штампаним и електронским медијима.
Посебан уводник о стваралаштву Егона Савина написао је театролог Петар Марјановић из чијег "позоришног дневника" о првим утисцима после гледања Савинових представа сазнајемо много о његовим редитељским почецима и естетици коју је следио. Стога се, како је рекао драмски писац и театролог Радомир Путник, треба сложити са мишљењем да је Савин настављач најзначајнијег стваралачког тока српске режије коју су после Другог светског рата изградили Мата Милошевић, Бојан Ступица, Мирослав Беловић и Дејан Мијач.
Осим Путника, о монографији је говорио и драматург Славко Милановић који је, између осталог, оценио да то дело представља "драгоцену ствар" на наш театар јер је у њему на веома интересантан начин представљен развој богате каријере овог, како је истакао, једног од тренутно најбољих српских редитеља.
Савин је објаснио да је почетна идеја за настанак монографије била да се "од заборава сачува" 13 представа које је поставио у Српском народном позоришту, а онда је, захваљујући Дејану Пенчићу Пољанском, који је педантно сакупљао податке о његовим режијама, она "значајно проширена" и са комадима које је радио на другим сценама.
- Неке од тих представа које сам радио у СНП-у биле су јако лепе, афирмисале су и мене и то позориште. Зато ми се свидела иницијатива да се објави ова монографија и веома сам захвалан издавачу и аутору на томе. Урадио сам више од 80 режија и данас, после свега, могу слободно да кажем да за мене режија није посао него начин живота... Мислим да половина тих представа садржи непролазну вредност и могле би и данас да живе на репертоару било ког југословенског, српског или европског позоришта. То је оно на шта заиста треба да будем поносан и да кажем себи да то време није бачено. Та књига сведочи о томе да није реч о изгубљеном времену, већ о каријери с којом треба да будем задовољан - истакао је Савин који је рођен 2. септембра 1955. године у Сарајеву у породици оперских певача.
Режију је дипломирао 1979. године на ФДУ у Београду у класи професора Дејана Мијача.
Са великим успехом поставља дела домаћих и светских класика, у којима проналази конкретне трагове који откривају суштинску моћ позоришта у нашем времену и везују та дела и њихове ауторе за конкретан простор и конкретно време.
Добитник је великог броја награда.
Огледао се са успехом у свим код нас присутним продукционим моделима, од неинституционалних театара и оff-сцена, до готово свих значајних позоришта некадашње Југославије.
У Народном позоришту у Београду режирао је представе „Сирано де Бержерак“ (премијера 22. марта 1991), „Кир Јања“ (25. децембар 1992), „Покондирена тиква“ (18. јануар 1998), „Демон“ (15. март 2000), „Стања шока“ (26. октобар 2001), "Дервиш и смрт" (27. децембар 2008), "Покојник" (26. децембар 2009) и "Мизантроп" (19. мај 2012).
Савин је професор режије на Факултету драмских уметности у Београду и Факултету драмских уметности на Цетињу.
М.Б.