Вести

Изложба посвећена примабалерини Јованки Бјегојевић „Јединствени сјај балетске звезде“, ауторке Милене Јауковић, отворена је 8. јуна у Музеју Народног позоришта у Београду. 

Управница Народног позоришта Ивана Вујић истакла је у уводној речи да се сећа како је још као девојчица гледала маестралне изведбе Бјегојевићеве, а касније је као студент ФДУ одлазила на њена предавања.

„Сећам се њеног труда, концентрације и стрпљења према нама. Била је добра и нежна. Сећам се нашег сусрета у Дубровнику на радионици пантомиме, била је изванредна особа у свему што је за живота урадила, иако се многи у томе не слажу“, рекла је Ивана Вујић и додала да њена изванредност никада није доживела поштовање какво је заслужила.

„Ова изложба је можда почетак разматрања великих уметника који се можда не уклапају у шеме кутије него траже неке друге... Госпођа баларина је заслужила да је погледамо и дубоко јој се поклоним“, рекла је управница Народног позоришта.

Признати балетски уметник и кореограф Владимир Логунов, који је са Јованком Бјегојевић сарађивао на представи „Дон Kихот“, оценио је да је она „највећа српска балерина.”

Према његовом мишљењу, ни до дан данас нико није успео да је превазиђе јер је то била изузетна личност која је са сцене преносила сва своја осећања и доживљаје.

„Била је добар и хуман човек што многи не знају. Била је непоновљив и никад превазиђен балетски играч”, истакао је Логунов.

О уметничком стваралаштву Јованке Бјегојевић говорила је и балетска уметница и публициста Соња Лапатанов која је, између осталог, казала да реч о „уметници изузетно оштрог ума, али и смисла за хумор", као и ауторка изложбе Милена Јауковић.

Она је оценила да је примабалерина Бјегојевић поседовала сценску магичност која је зрачила са сцене.

„Била је једна од најзначајнијих балетских уметница у историји Балета Народног позоришта у Београду. Била је јединствена уметничка појава и раскошан балетски уметник”, рекла је ауторка.

Јауковићева је истакла да, с обзиром на то, да се професионалним животом ове велике уметнице до сада још нико није бавио на систематичан начин, прикупљање разуђене архивске грађе, као и многобројних, до сада мање познатих података, представљало је значајан изазов, али и велику одговорност.

„Ова изложба, стављајући претежно акценат на њено уметничко деловање на сцени Народног позоришта у Београду, третира и остале, врло значајне фазе њене каријере, које се односе на играчке ангажмане у Француској и Аустралији, обрађујући и многобројна самостална гостовања широм света, која у подједнакој мери завређују пажњу и доприносе свеобухватности приказа ове изузетне балетске каријере”, истакла је Јауковићева.

Она је подсетила присутне и на борбу славне уметнице за реформу балетског школовања, као и предан, али строг и захтеван рад са младима.

„Волела је да ради са младима, била је оштра и тражила је перфекцију јер је сматрала да се тако једино може достићи врхунски балет какав је она играла”, казала је ауторка.

Из Америке, специјално за ову прилику, јавио се и партнер Јованке Бјегојевић са сцене Народног позоришта Стеван Гребелдингер.

Дизајн изложбе и каталога урадила је Јелена Ратковић. 

Славна српска и југословенска уметница рођена је 1931. године у Прњавору, у Босни и Херцеговини, где је и стекла прва знања о игри. Школовање је наставила у Београду код Радмиле Цајић и у државној балетској школи у класи врсног педагога Милета Јовановића.
Њена професионална играчка каријера започиње 1950. године у Народном позоришту у Београду где већ у децембру исте године дебитује играјући главну улогу – Кнегињу у балету „Балада о једној средњовековној љубави”.

Након тога, нижу се и успеси у балетима „Лабудово језеро”, „Симфонија”, „Орфеј”, „Јоланда”, „Краљица острва”, „Кинеска прича”, „Ромео и Јулија”...

Осим на сцени матичног позоришта, с великом успехом играла је и у Паризу (у периоду од 1956–1959. године) у балетској трупи реномираног играча и кореографа Жана Бабилеа где је наступала као водећа балерина класичног и модерног репертоара, у улогама креираним специјално за њу: Песак, Копча и Балетино.

Године 1959. потписује уговор са трупом Едуарда Борованског у Аустралији где је била ангажована како у класичном, тако и у модерном балетском репертоару.

Након тога, на позив управе Народног позоришта, враћа се у Београд и од 1961. до 1972. године са несмањеним жаром плени и самоуверено влада сценом играјући главне и насловне улоге у представама „Жизела”, „Двобој”, „Триптихон”, „Пепељуга”, „Пољубац виле”, „Напуштене”, „Птицо не склапај своја крила” (коју је специјално за њу написао композитор Енрико Јосиф), „Звездани круг”…

Гостовала је у Единбургу, Атини, Бечу, Салцбургу, Лозани, Цириху, Бакуу, Ташкенту, Лењинграду, Кијеву, Ослу, Барселони, Риму...

Јованка Бјегојевић један је од оснивача Удружења балетских уметника Србије 1962. године, чији је била и председник у периоду од 1982–1984. године.

Добитница је Седмојулске награде Републике Србије за улогу у балету „Триптихон” Петра Коњовића (1962), Октобарске награде Града Београда, Годишње награде Народног позоришта у Београду (1969), Награде УБУС-а за животно дело (1998) и Признања за врхунски допринос националној култури.

Године 1972. престаје активно да игра и наставља да се бави педагошким радом на одсеку глуме на Факултету драмских уметности у Београду, као редовни професор.

У два мандата, 1970. и 1994. године обављала је дужност директора Балета Народног позоришта у Београду.

Осамдесетих година радила је као директор Балета Позоришта на Теразијама где је у представи „Орфеј у паклу” показала и своје кореографско умеће.

Звезда је филмова „Звиждук у осам“, „Музика кроз векове“, „У једном граду ко зна ком".

Преминула је 31. августа 2015. године у Београду, у 84. години.

Сахрањена је 5. септембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.