У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, У ОКВИРУ ЦИКЛУСА “СЕЋАЊЕ”, ПРИРЕЂЕНО ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО РЕДИТЕЉКИ АНИ РАДОШЕВИЋ

У оквиру циклуса “Сећање”, у уторак 13. октобра, у Музеју Народног позоришта одржано је вече посвећено познатој оперској редитељки, кореографкињи и педагогу Ани Радошевић.
У уводној речи, професор Владимир Јовановић подсетио је да се недавно, 4. септембра, навршило сто година од рођења ове признате уметнице, позоришног ствараоца широког образовања и отворености за све иновације у театарској уметности.
Према његовим речима, Ани је својим двадесетшестогодишњим радом у Опери Народног позоришта у Београду и другим театрима у некадашњој Југославији, као и у Скали у Милану, Ковент Гардену у Лондону, Театру ла Фениче у Венецији, оперским кућама у Даласу, Барселони, Каиру и на музичким фестивалима у Фиренци и Амстердаму, оставила неизбрисив траг о сопственој мултимедијалној уметничкој креативности и значајном доприносу који је дала развоју наше културе и њеној међународној афирмацији у другој половини 20. века.
Јовановић је рекао да је Ани Радошевић, после завршетка Другог светског рата, неколико година била балерина у Народном позоришту у Београду, а потом и оснивач и прва директорка Средње балетске школе у Београду.
Потом се, крајем 1950. године, вратила у национални театар где је постала асистент свим редитељима који су тада радили у Опери Народног позоришта као што су др Бранко Гавела, Јосип Кулунџић, Бојан Ступица, Младен Саблић, Соја Јовановић..., желећи да се на тај начин припреми за свој будући позив оперске редитељке.
Јовановић је оценио да су њене режије опера „Отмица из сараја“, „Фигарова женидба“, „Орфеј и Еуридика“, „Травијата“, „Риголето“, „Моћ судбине“, „Аида“, „Мадам Батерфлај“, „Продана невеста“, „Кармен“, „Мали димничар“... на сцени Народног позоришта, као и поставке „Мадам Батерфлај“ у Каиру, „Евгенија Оњегина“ у Барселони, „Вертера“ у Новом Саду и „Аиде“ у Сарајеву, биле запажене по студиозној анализи музичке партитуре и избору чистих и хармоничних сценских решења.
О богатом уметничком и животном путу ове уметнице, говорили су и њена усвојена кћерка Реа Живковић, балерина Маја Груден, историчар балета Милица Зајцев, примадона Опере Народног позориште у Београду Бреда Калеф, кореограф и директор Балета Српског народног позориште Владимир Логунов и музиколог др Надежда Мосусова.
Писмо примадоне Радмиле Бакочевић, која је због приватних обавеза била спречена да учествује у програму, прочитао је директор Музеја Драган Стевовић.
У њему је, између осталог, написала, да је Ани била изузетан пријатељ, диван човек, као и да је оставила неизбрисив траг у историји Народног позоришта у Београду.
Ани је рођена у Чешким Буђовицима (Чешка) 4. септембра 1915. године у јеврејској трговачкој породици као друга ћерка Едуарда Шпицера и Олге Штјасне.
Преминула је 29. децембра 2004. године у Београду.
М.Б.

Прочитајте још архивираних вести