Вести

Изложба "Љиљана Драговић - пола века у театру", ауторке Мирјане Одавић, отворена је у понедељак 1. априла у Музеју Народног позоришта у Београду.

У име Куће, присутне је поздравио кустос Музеја Драган Стевовић, а потом је реч преузео сценограф и костимограф Миодраг Табачки који је и отворио изложбу.
- Посматрајући Лилине резултате, оно што бих ја, као колега и савременик, издвојио као посебан квалитет је та фантастична синхронизација свега онога што њу у костимографији интересује и на чему она ради. Ту, пре свега, мислим на бриљантне скице, непогрешив колорит и деликантну стилизацију и психологизацију костима који су у функцији игре и представе. Она је апсолутно једна од најфантастичнијих костимографа који све постигне, а да ништа од тога не превагне, не засмета и не постане само себи сврха - казао је господин Табачки.
На изложби, која ће трајати до средине маја, представљени су костими из представа "Набуко", "Госпођа министарка", "Аида", "Обломов", "Пепељуга", "Хрватски Фауст", "Мефисто", "Просјачка опера", "Борис Годунов", "Три сестре", "Кањош Мацедоновић", "Кнез Павле", "Арсеник и старе чипке", "Тартиф", "Јегоров пут", "Боеми", "Вишњик", "Пољуби ме, Кејт", "Фалстаф", "Дон Карлос", "Сеобе", "Кад су цветале тикве"...
Изложба је остварена у сарадњи са Музејем позоришне уметности Србије.
Љиљана Драговић, сликар и костимограф особеног, изворног стилског израза, једна од наших најангажованијих, највреднијих и најуспешнијих костимографа, посветила је позоришту пуних пет деценија свог живота и рада. Њено име везује се за више од 200 позоришних остварења у готово свим театрима у Београду, али и ван њега. Радила је широм Србије, Црне Горе, али и на простору бивше Југославије.
Њен допринос, као аутор костима, није мали ни на филму ни на телевизији. У оквиру филмске уметности потписала је костиме за 11 филмова, међу којима су и "Доротеј" и "Косовски бој", за које је добила Златну арену на Пулском фестивалу. На телевизији је била костимограф у више од 150 емисија драмског и културно – забавног програма.
Према речима проф. Бранислава Стајевића, госпођа Драговић је успела да, кроз свој веома богати стваралачки опус, са огромним талентом и широким хуманистичким образовањем, визуелно опредмети кроз костим читав дијапазон идеја.
- Костимографија у њеној интерпретацији превазилази временско ограничење у коме се одвија представа или филм, преносећи у трајно сећање публике слике историјске епохе, психологију личности и драматуршки садржај дела. Креација за њу није искључиво естетски чин, већ је њен смисао далеко шири као деловање на образовање и директну комуникацију, понекад веома компликованог садржаја литерарног предлошка, на публику свих нивоа образовања и животне доби - оценио је господин Стајевић.
У периоду од 2001. до 2007. године, била је и професор на Академији лепих уметности у Београду, предајући два предмета: ''Сценски костим'' и ''Историју костима'', извевши на пут четири генерације младих костимографа.
За свој рад у области костимографије добила је многобројне награде и похвале, међу којима су и две Стеријине (1992. и 2001), Награда за животно дело (1996), неколико Годишњих награда Народног позоришта...
Госпођа Драговић сматра да костим није само парче крпе, него рефлекс психологије личности која га носи.
- Зато увек наглашавам да се костимограф не бави само временом, него и психологијом личности! - каже Љиљана Драговић која је диплому академског сликара стекла 1962. године.
М.Б.