30
мај
Пет

У припреми три премијере

Поштована и драга публико, до престанка мера које услед вируса Ковид-19 регулишу број и близину окупљених, представе Народног позориштa – архивске као и са редовног репертоара, можете пратити сваког дана од 21 час на нашем YouTube каналу, а недељом и у матине термину од 12 часова. Сигурни у скоро сусретање са вама, уметници Народног позоришта вредно се припремају радећи на новим представама.

Драма је крајем маја наставила са пробама представе „Васа Железнова Максима Горког и други“ у режији Златка Свибена. У ансамблу су Љиљана Благојевић, Петар Божовић, Небојша Kундачина, Гојко Балетић, Радован Миљанић, Рада Ђуричин, Бојана Стефановић, Бранислав Томашевић, Зорана Бећић, Бојана Бамбић, Сузана Лукић, Иван Ђорђевић, Вања Милачић, Немања Стаматовић, Богдан Богдановић...

Основу драме чини друга верзија „Васе Железнове“ Максима Горког из 1935. године,  а адаптација садржи и драматизоване делове из његовог романа „Дело Артамонових“, призоре и нека лица из прве верзије „Васе Железнове“ (Мати), међуигру и лица из „Песме о Соколу“ и епилог, такође, према роману Горког - „Фома Гордејев“.

Балет спрема „Микеланђела“, у кореографији признатог балетског уметника Марија Радачoвског, који се последњих неколико година налази на позицији уметничког директора Балета Народног позоришта у Брну. У његовој богатој уметничкој биографији, посебно се издваја ангажман у чувеној плесној компанији NDT (Netherlands Dance Theater) у Хагу где је имао прилику да сарађује са чувеним кореографима попут Kилијана, Ека, Дуата, Форсајта и других. Необичан Микеланђелов животни пут, невероватна уметничка достигнућа и потпуно необјашњив дар, инспирисали су овог кореографа да поред историјских чињеница, података из литературе, користи и своју имагинацију, да замисли и језиком игре дочара лик универзалног ствараоца којег славимо и данас.

Опера припрема премијерну обнову Пучинијеве комичне једночинке „Ђани Скики”, у режији Ане Григоровић. Либрето за ово дело,  праизведено у Њујорку, 14. децембра 1918. године, написао је Ђовакино Форцано, инспирисан Дантеовом „Божанственом комедијом”.