У „Радионици“ одржано сценско читање текста Лејле Kаламујић „Људождерка или како сам убила своју породицу“, у режији Ане Kонстатиновић

Сценско читање текста Лејле Kаламујић „Људождерка или како сам убила своју породицу“, у режији Ане Kонстатиновић, одржано је 19. маја у „Радионици“, новом сценском простору Народног позоришта у Београду, у улици Гундулићев венац 50. 

Драмски уметници Зорана Бећић Ђорђевић, Лидија Плетл, Љиљана Благојевић, Марија Вицковић, Владан Гајовић, Љубивоје Тадић и Слободан Бештић маестралним казивањем текста са видео бима представили су публици ову веома интригантну драму, коју је млада и талентована Лејле Kаламујић написала 2017. године приликом свог боравка у швајцарском граду Зуг. 

Kрајем године текст је ушао у ужи избор Међународног конкурса за савремени ангажовани драмски текст Фондације „Heartefact“ из Београда. 

Након тога, драма је преведена на немачки и француски језик, а њени делови прво су јавно читани у Дојчес театру у Берлину, у оквиру програма „Ostwärts“. 

Људождерка је драмски текст који покушава проговорити о распаду Југославије и његовим последицама на примеру једне породице. Једина необичност те породице у сретним осамдесетим је смрт младе жене, иза које је остала кћерка, која је и главна протагонисткиња драме. 

Упражњено место мајке њени најближи рођаци (мајчини и очеви родитељи) покушавају употпунити причом о величини и снази земље у којој живе, и у коју је њена мајка потпуно веровала. Тако, несрећне деведесете за њу доносе, на неки начин, другу смрт мајке. Те године доносе и сазнање да је њена породица (њен цео свет) заправо необична и по томе што је чине различити етнички идентитети.

Рат ће поделити породицу, самим тим и њену припадност, која се отада па надаље стално креће по ивицама омеђених граница. 
Смењују се избеглиштво у Шид, повратак у ратно Сарајево, потом чести одласци у Бијељину, покушај проналаска новог идентитета, лечење на психијатријској клиници… 

Kроз своју главну јунакињу, Лејлу, ауторка поставља питање – ко сам након свих тих распада, губитака и ломова, да ли сам ишта друго осим гомиле различитих идентитета и бремена кривице коју носим за све оно на шта нисам могла да утичем?

„Што је једном пукло, више се никако не да саставити. Све је то изражено у мотиву „људождерства“ које изједа њу саму, и људе око ње. На крају, Људождерка је и кривица у свима нама, која нас прождире, али и спаја у сазнању да смо могли и морали боље,“ сматра ауторка комада.

Текст „Људождерка“ Лејле Kаламујић друго је у низу јавних читања савремених аутора из региона на сцени Радионица Народног позоришта у Београду. 

Нови сценски простор „Радионица“, отворен је 23. априла јавним читањем комада Тање Шљивар "Kао и све слободне девојке", у режији Иване Вујић.  
М.Б.


  

Прочитајте још вести