ВЕЧЕ СА БИСЕРКОМ РАЈЧИЋ 25. МАЈА У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Гост циклуса “Сусрети”, у среду 25. маја у 18 часова у Музеју Народног позоришта, биће писац и преводилац Бисерка Рајчић. Осим госпође Рајчић у програму, који ће водити драматург Славко Милановић, учествоваће и театролог и преводилац са српског језика Дорота Ћирлић-Менцел. Улаз је бесплатан.

Бисерка Рајчић је рођена 1940. године у Јелашници код Зајечара. Основну школу и гимназију завршила је у Зајечару, а студије славистике (група за источне и западне словенске језике и књижевности) на Филолошком факултету Београдског универзитета.  Живи у Београду. Поред писања и превођења углавном  се бавила  библиотекарством, радећи у научним библиотекама (Народна библиотека Србије, Институт за историју САНУ и Институт за српски језик САНУ), за значајан допринос развоју библиотекарства  је награђена Плакетом Народне библиотеке Србије (1978).
Писањем и превођењем бави се од последњих година студија славистике, тј. од 1962. године до данас. Поред књижевности (сви жанрови) бави се позориштем, ликовном уметношћу, филмом, филозофијом, естетиком, политикологијом, историографијом, питањима вере и цркве  словенских народа, највише Пољском. О томе је објавила следеће књиге: Пољска цивилизација, Писма из Прага, Мој Краков. Из културне археологије града и радио драму Шопен, Жорж Санд и њена деца. 2009. објавиће и следеће књиге: Поетика разговора (интервјуи са теоретичарима уметности и књижевности, филозофима, естетичарима, писцима, позоришним ствараоцима и др., настали од 1980-2008; 527 стр.) и Писма из Пољске (есеји-писма на различите теме о Пољској писани од почетка 80-их година до данас, око 350 страна), антологију Мој пољски песнички XX век (115 песника), антологију Програми и манифести пољске међуратне авангарде (1917-39) и Антологија пољске авангардне поезије, прозе и драме (1917-39), Антологија песника рођених од 60. до 80. година.  
Досад је објавила 95 књига превода (поезија, проза, драме, есејистика, театрологија, филозофија, естетика, теорија књижевности и уметности, историографија, политикологија и сл.),  као и  бројне  текстове из поменутих области у књижевним, културним и друштвено-филозофским часописима Србије и бивше Југославије (1470 библиографских јединица) о ауторима  (330), којима се бавила и које је преводила, као и о културном животу словенских земаља. Поезију стотинак пољских, руских, чешких и словачких песника (тридесетак појединачних збирки, антологије, већи блокови у књижевним часописима, нарочито у Књижевној речи и Писму: Вислава Шимборска, Чеслав Милош, Тадеуш Ружевич, Збигњев Херберт, Томас Венцлова, Јан Скацел, Адам Загајевски, Јулијан Пшибош, Јан Лехоњ, Арнолд Слуцки, Адам Важик, Виктор Ворошилски, Мирон Бјалошевски, Александер Ват, Артур Мјендзижецки, Бохдан Дроздовски, Лешек Шаруга, Малгожата Хилар, Станислав Гроховјак, Јежи Харасимович, Ришард Крињицки,  Едвард Стахура, Рафал Војачек, Вит Јаворски, Марћин Швјетлицки, Уршула Козјол, Пјотр Зомер, Адријана Шимањска, Броњислав Мај, Мажана Богумила Кјелар, Марија Бујањска, Јануш Шубер, Томаш Ружицки, Милош Бјеџицки, Јежи Јарњевич, Кристина Столецка, Владимир Рајсел, Јан Марија Гисгес, Ева Зоненберг, Ерик Островски, Лукаш Мањчик, Ева Липска, Јулија Хартвиг, Едвард Балцежан, Станислав Барањчак, Јулијан Корнхаузер, Халина Пошвјатовска, Ана Камјењска, Маријана Боћан, Иван Блатни, Мирослав Холуб, Владимир Холан, Константин Библ, Франтишек Хрубин, Рудолф Фабри, Штефан Жари, Јан Пиларж, Јан Стахо, Војтех Михалик, Мирослав Валек, Петр Крал, Јахим Топол, Ленка Данхелова, Катержина Рудченкова, Милош Долежал,  Марина Цветајева, Генадиј Ајги, Андреј Бели и др.), за шта је 2004. добила пољску Награду за превођење поезије Збигњев Домињак.
Преводила је и прозу, романе, приче, есеје, текстове из пољске, чешке, словачке и руске теорије књижевности, уметности и позоришта  (Ј. Блашкова, М. Јанчова, М. Новаковски, Т. Конвицки, С. Мрожек, В. Гомбрович, К. Брандис, З. Херберт, Л. Колаковски, Ј. Кот, С. Моравски, А. Михњик, С. Лем, А. Загајевски, Т. Венцлова, Р. Капушћињски, А. Поточек, В. Шпилман, Г. Херлинг-Груђињски, К. Филипович, И. Ј. Сингер, Дебора Фогел, Марија Рената Мајенова, Михал Гловињски, Марија Јањион, Јануш Славињски, Виктор Шкловски, Отакар Зих, Леон Шилер, Хенрик Јурковски Тадеуш Кантор, Јежи Гротовски и др.).
Превела је и десетак драма (Ружевич, Мрожек, Бизјо, Вилквист и др.) и низ књига и текстова о драми и позоришту због чега је награђена пољском Наградом Станислав Игнаци Виткјевич за популарисање пољске позоришне културе.
Добитник је  и  других српских и пољских награда: Награда Јован Максимовић за превод с руског (проза), коју додељује Удружење књижевних преводилаца Србије (1984), Награда за животно дело коју додељује Удружење књижевних преводилаца Србије (1999), Повељу Радио Београда 2 за дугогодишњу сарадњу, допринос радио стваралаштву и афирмацији ауторског и критичког радија повећеног култури и уметности (2008), Награда Удружења аутора ЗАиКС за изузетна достигнућа у области превођења пољске књижевности (Варшава, 1989), Сребрни орден заслуга за Републику Пољску који додељује Председник Републике Пољске (Варшава, 1991), Диплому за изузетне заслуге у промовисању Пољске у свету, коју додељује Министарство спољних послова Пољске (Варшава, 2000),  Награду Збигњев Домињак за вишегодињу делатност на пољу превођења поезије, коју додељују Фондација Малгожате Бадовске из Лођа, лођски часопис Тyгиел културy и Катедра за славистику Лођског универзитета (Лођ, 2004) и Награду Станислав Игнаци Виткјевич за популарисање пољске позоришне мисли  коју додељује Институт за уметност Пољске Академије Наука и Удружење позоришних уметника Пољске (Гдиња, 2007), Награда Трансатлантик 2009 коју додељује Институт за књигу за изузетан допринос превођењу пољске књижевности у свету.
Захваљујући  заинтересованости за ликовну уметност и авангарду  од 2001. године интензивно се  бави колажом. Досад их је излагала у оквиру својих књижевних вечери, у библиотекама и позориштима, на изложбама Галерије Историјског архива у Панчеву, а 2004. имала је самосталну изложбу у Народном музеју у Зајечару. Користи их и за насловне стране књига својих преведених аутора.
Редовни је сарадник Политике, Другог и Трећег програма Радио Београда од средине 60-их година, а пре распада Југославије и Трећег програма Радио Сарајева и Радио Загреба и  свих значајнијих књижевних часописа у Србији, Босни и Црној Гори.
Од средине 60-их година сарађује са славистичким катедрама (с професорима и студентима) у Пољској, Чешкој, Словачкој и Италији., држећи приликом сваког боравка предавања о књижевном и културном животу у Србији. Такође са преводиоцима српске књижевности у Пољској, Чешкој, Словачкој, Бугарској, Украјини, Литванији, Русији, пружајући им  информације и материјал (књиге и критичке чланке) о српским писцима свих генерација.
Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије од 1967. године, а од 1994-1998.  године била је његов председник. Члан је и Српског књижевног друштва, Српског ПЕН цлуба..
Своје преводе и преводе свог колеге Петра Вујичића промовисала је на најзначајнијим трибинама Београда, Новог Сада, Ниша, Ваљева, Зрењанина, Суботице, Панчева, Вршца, Бијелог Поља, Подгорице, Херцег Новог, Бања Луке, Опатије и др. Као и на Другом и Трећем програму Радио Београда, Студију Б, Б 92 и телевизијским програмима за културу националне телевизије и свих осталих.
Од оснивања БИТЕФ-а сарађује са овом институцијом, с обзиром да пољски режисери спадају у најприсутније и најнаграђиваније на овом фестивалу.  2007. на њену иницијативу позван је као почасни гост БИТЕФ-а један од највећих режисера и сценографа 20. века, Јузеф Шајна. Сарадник је и консултант свих београдских позоришта и Међународног фестивала за децу у Суботици. Укључена је у дугорочни програм позоришне сарадње Србија-Пољска који почиње 2009. године.
Позивала је у Београд, Нови Сад и Вршац на промоције својих књига на српском низ познатих писаца, критичара и теоретичара књижевности и превођења  које је преводила: Тадеуш Ружевич, Ришард Капушћињски, Томас Венцлова, Адам Загајевски, Ева Липска, Ева Зоненберг, Едвард Балцежан, Ева Красковска, Адам Михњик и др.
Од 1969. преводила је творце и лидере демократске опозиције у Чешкој, Словачкој, Пољској, СССР-у, посветивши им и две антологије текстова: Пољско питање, Чешко питање које су одиграле значајну улогу у стварању и наше демократије.