Вести

ВЕРА КОСТИЋ КРЕМИРАНА НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ

7 март 2011

Истакнута уметница Народног позоришта, примабалерина и кореограф Вера Костић кремирана је у понедељак 7. марта на Новом гробљу у Београду.

На комеморативном скупу, одржаном у подне на Великој сцени Народног позоришта, критичарка и некадашња солисткиња Балета Мирјана Здравковић казала је да се Вера Костић у класичним улогама одликовала самоувереношћу, виртуозном техником, музичком прецизношћу и стилском одређеношћу.
Према њеним речима, самосвојност и извесна екстравагантност Вериних карактерних улога потицале су од бујног темперамента, а у зависност од захтева улоге, као и од изразитог смисла за хумор и карикатуру.
- Апсолутно владајући својим телом, у потпуности познавајући све законе класичне игре и романтичмог стила, Вера Костић је често користила и оне мале тајне и трикове у које су проникли само они који умеју на прави начин да примене играчко искуство, како властито, тако и туђе – оценила је Здравковићева и као пример тога навела улогу Мирте из „Жизеле“ у којој је импоновала стилским савршенством и техничком виртуозношћу.
Бираним речима од Вере Костић опростиле су се и њена колегиница и дугогодишња пријатељица Дина Николић, председница Удружења балетских уметника Србије Соња Лапатанов, директор Балета Константин Костјуков и примабалерина у пензији Вишња Ђорђевић.  
Вера Костић рођена је 1925. године у Београду. Балетску школу Јелене Пољакове завршила је 1940. године. На балетску сцену Народног позоришта у Београду ступила је годину дана касније и на њој је остала до краја своје каријере 1976. године. Исказала се као комплетан балетски уметник, прво као солиста и примабалерина, а потом као кореограф и руководилац, шеф Балета.
Остварила је вредно и значајно балетско дело које је обухватило двадесетак улога, међу којима неколико главних као што су Сванилда у “Копелији”, Одилија у “Лабудовом језеру”, Мирта у “Жизели”, Естела у “Карневалу”, Зобеида у “Шехерезади”...
Каријеру кореографа почека је 1959. године у београдском Народном позоришту у коме је поставила 12 кореографија - “Освета” Томазија, “Луисвил” Ибера, “Жар птица” Стравинског, “Копелија” Де Либа, “Сан о ружи” Вебера, “Звездани круг” Албињонија, “Кармен” Бизеа, “Вибрације” Фрибеца, “Петар Пан” Бјелинског, “Птицо не склапај своја крила” Јосифа, “Вјесник буре” Вучковића и “Даринкин дар” З. Христића.
Такође, као кореограф, поставила је двадесетак представа на сценама у Загребу, Новом Саду, Љубљани, Скопљу и Сплиту. Остварила је неколико кореографија за Фестивал монодраме и пантомиме у Земуну и осам за београдску телевизију.
Као балерина и кореограф гостовала је у Италији, Грчкој, Швајцарској, Пољској, Египту, Јапану...
За свој уметнички рад добила је Седмојулску награду (1951), Орден за заслуге са сребрним венцем (1968), Награду критике на Југословенском балетском бијеналу (1972), Златну колајну на 12. Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну...  
Костићева је преминула 24. фебруара у Београду.
М.Б.