Вести

Оркестар и Хор Опере Народног позоришта и солисти Катарина Јовановић, Јелена Влаховић, Хон Ли и Иван Томашев под диригентском управом госта из Ирске Бреда Коена, извели су у среду 20. априла на Великој сцени “Реквијем” Ђузепеа Вердија.

Управник Народног позоришта Божидар Ђуровић пожелео је бројној публици срећне празнике и да уживају у овом Ускршњем концерту који је умало био отказан због болести солисткиње мецосопрана Влаховић, која се разболела вече уочи концерта. Упркос здравственим проблемима, Влаховић се појавила на сцени и изнела своју захтевну улогу, али је концерт пред крај на кратко прекинула сопран Јовановић због хипертензивне кризе. Срећом, успела је да се врати и отпева „Реквијем“  до краја, али није изашла пред публику да се поклони са осталим извођачима.
Ово, у музичком смислу, веома сложено дело, Верди је компоновао 1874. поводом прве годишњице смрти славног италијанског песника Алесандра Манзонија. Смело је превазишао сакралне оквире стварајући снажну звучну фреску.
Гледаоци су бурним аплаузом поздравили бројне извођаче, а посебно солисте и маестра Коена (на слици) који је први пут гостовао у Народном позоришту. Постао је познат када је, годину дана пошто је победио на Такмичењу композитора у Лидсу 1994. године, дириговао на светској премијери Напудериши јој лице (Powder Her Face) Томаса Адеса. После изванредног почетка каријере, дириговао је разноврстан репертоар у Енглеској националној опери, Аустралијској опери, Опери „Север“ и оперским ансамблима укључујући и оне у Луцерну, Нанту и Холандији, као и на фестивалима у Хонг Конгу, Единбургу, Челтенаму, Аделаиди, Вилдбаду и Портоу.
Сарађивао је и са другим значајним оркестрима, укључујући и Лондонски филхармонијски оркестар, Филхармонију, Краљевски филхармонијски оркестар, Би-Би-Сијев национални оркестар Велса и Би-Би-Сијев шкотски симфонијски оркестар, Штутгартску филхармонију, Симфонијски оркестар Ставангера, Оркестар Хет Гелдерса, Филхармонијски оркестар Монте Карла, Симфонијски оркестар Мелбурна, Национални симфонијски оркестар Ирске, Краљевски филхармонијски оркестар Ливерпула, Шкотски камерни оркестар и Симфонију Града Лондона.
Током 2007/08. је био ангажован на снимању првог CD-а за музичку кућу Chandos, што је у ствари био његов критички осврт на Ловце на бисере (Les Pêcheurs de perles) са Сајмоном Кинлисајдом, Бери Бенксом и Ребеком Еванс, и ЛПО. Недавно се вратио Симфонијском оркестру Мелбурна и Оркестру Викторије, као и Аустралијској опери, за продукцију Пепељуге у Сиднејској опери.
Током 2008/09, снимио је други CD за Chandos, његов критички осврт на Росинијеву Италијанку у Алжиру, са Џенифер Лармор и Филхармонијом. Снимио је свој први диск за Дојче грамофон (Deutsche Grammophon) са Филхармонијским оркестром Монте Карла и Емом Метјуз, имао је свој деби са Шведском опером у Пучинијевим Боемима. Затим се враћа Опери „Холанд парк“ за нову продукцију Трубадура и ради са Нели Мирићоју и Челзи опера групом за Саут бенк концертно извођење Вердијевог Макбета. Уз то, појавио се у веома гледаном телевизијском серијалу „Маестро“ на BBC 2.
Сезона 2009/10. је почела новом продукцијом Пепељуге у Малмеу. Током фебруара 2010, Коен је водио америчку премијеру музичке бајке Зачарано прасе у Њујорку Џонатана Дава, а затим је отпутовао на Маурицијус ради концерата и образовних пројеката. У априлу је дириговао Кармен у Западно-аустралијској опери, а онда се вратио у Лондон ради нове продукције Пелеја и Мелисанде у Опери „Холанд парк“, у јуну. У јулу је завршио сезону новом продукцијом Норме са Хасмик Папиан у главној роли, за Оперу „Хеделанд“ у Данској.
Почетком сезоне 2010/11, Коен је дебитовао у Опери Града Њујорка, дириговао је Љубавни напитак у продукцији Џонатана Милера, обрађивао Шумана и Брамса на Летњој школи у Дартингтону и прихватио позив Опере Западне Аустралије (са Роналдом Бротигамом) и Симфонијете „Вармландс“.
Коен је, поред своје богате извођачке каријере, почео да се бави издаваштвом: „Peters Edition“ је његово прво критичко издање Ловца на бисере 2002. објавио широм света. После овог великог успеха, Коен је довршио и објавио издања Маомета другог, Севиљског берберина и Норме.