Вести

У оквиру Државног програма прославе јубилеја „Милански едикт 313 – 2013, Србија“, 18. маја у реконструисаном Римском амфитеатру Археолошког парка Виминацијум, ансамбл Опере Народног позоришта у Београду извео је Вердијеву "Аиду" у режији Огњана Драганова.

Извођење овог спектакла омогућила је амбасада Италије у Србији, а пре почетка представе, публици се обратио италијански амбасадор Армандо Варикио који је, том приликом, отворио новопостављену сцену.
Он је пожелео добродошлицу председнику Томиславу Николићу, званичницима и дипломатама захваливши на прилици да његова земља учествује у обележавању Миланског едикта.
- Италија подржава Србију на њеном европском путу и са задовољством је примила вест о споразуму Београда и Приштине - рекао је Вaрикио и додао да је доказ да Европа препознаје напоре Србије на њеном путу ка ЕУ недавна награда “Најевропљанин” Александру Вучићу.
- Вечерас смо овде на овом предивном римском локалитету који сте ви пријатељи Срби маестрално реконструисали да славимо цара Константина уз једну од најчувенијих опера једног од најславнијих композитора 19. века Ђузепеа Вердија која је као створена за извођење на овом величанственом месту. Пре неколико месеци, захваљујући ангажовању маестра Дејана Савића, у Народном позоришту је одржано вече посвећено Вердију поводом 200 година од његовог рођења. Међу бројним иницијативама организованим у оквиру прославе 1700 година од доношења Миланског едикта, радо се сећам позоришне представе која је приказала живот великог императора сценским представљањем "сна" - рекао је, између осталог, италијански амбасадор и нагласио да жели да Србија - "земља која је била моја кућа у протекле четири године", гледа у будућност.
- Захваљујем се председнику Србије Томиславу Николићу што ми је указао част да отворим ово предивно вече и уступим простор Вердијевој музици. Уживајте - додао је господин Варикио.
Реконструисани Римски театар на отвореном, на коме се радило шест година, за само неколико месеци, захваљујући заједничком напору Министарстава културе и бројних спонзора, био је у потпуности спреман да прими прве посетиоце.
Комплетна реконструкција биће завршена до краја године и тада ће амфитеатар, који ће моћи да прими четири до пет хиљада посетилаца, сигурно служити генерацијама које долазе, јер је урађен темељито и веома квалитетно - од специјалног дрвета сибирског ариша отпорног на временске непогоде.
У овом музичко-сценском спектаклу, ансамбл Народног позоришта, који је први пут играо под ведрим небом, предводила је у насловној улози Јасмина Трумбеташ Петровић, гост из Италије тенор Франческо Аниле интерпретирао је једну од најзахтевнијих улога тог фаха - египатског војсковођу Радамеса, а лик Аидине супарнице Амнерис био је поверен Јелени Влаховић.
Још један гост из Италије - баритон Елиа Фабиан представио се улогом заробљеног етиопског краља Амонасра, Стефан Павловић је, као и на београдској премијери, играо Краља Египта, Иван Томашев је тумачио лик египатског првосвештеника Рамфиса, Гласник је био Ненад Чича, а Свештеница - Иванка Раковић Крстоношић.
У представи су учествовали и Хор, Оркестар и балетски играчи Народног позоришта у Београду, чије је покрете осмислио Константин Костјуков, као и ученици Балетске школе Лујо Давичо.
Диригент је био Иван Кожухаров, уметник великог међународног искуства, директор Опере у Бургасу.
Помоћник редитеља је Ивана Драгутиновић Маричић, костиме Миланке Берберовић, обновила је Катарина Грчић, сценографију су урадили Дејан Миладиновић и Мираш Вуксановић, а за видео продукцију био је задужен Петар Антоновић.
Oкo 2500 одушевљених гледалаца, међу којима су били чланови државног врха предвођени председником Србије Томиславом Николићем и бројне високе званице, дочекало је крај представе на ногама, а више од 200 учесника овог спектакла, наградили су вишеминутним бурним аплаузом.
Вердијево ремек дело "Аида", испреплетено најснажнијим људским емоцијама као што су љубав, мржња, страст, издаја, војничка храброст, политичке интриге... премијерно је изведено 10. априла ове године на Великој сцени.
Иначе, пре почетка представе у Виминацијуму, у Римској вили, председник Николић је отворио изложбу "Константнин и његово доба" на којој су изложени вредни археолошки предмети десет музеја у Србији који сведоче о Константину и почецима хришћанства на простору Србије.
На изложби "Константин и његово доба" изложено је 128 артефаката нулте културне вредности од првог до четвртог века који сведоче о владавини Константина, Миланском едикту, почецима хришћанства на тлу Србије, а међу њима и чувени Константинов портрет, бронзана биста која је обишла свет на бројним гостујућим изложбама.
Предмети из колекција изложени су по сегментима: култура, војска, свакодневни живот римске државе. Поставком су обухваћени и архелолошки предмети из резиденцијалних комплекса Сирмијума, Наисуса и Медијане, архелолошки налази из Гамзиграда и владарски накит нађен у Шаркамену.
Изложена је и камеја из Кусадака код Младеновца која представља Константина на коњу како гази непријатеља погледа упртог у небо.
М.Б.

Више о досадашњим извођењима "Аиде" можете прочитати ОВДЕ