Вести

Извођењем представе „Банк Бан“, у суботу 24. новембра на Великој сцени, завршено је дводневно гостовање Народног позоришта у Будимпешти.

Успешан наступ драгих гостију из мађарске престонице, започео је дан раније, прво потписивањем Споразума о сарадњи (више о томе можете прочитати ОВДЕ), а потом и извођењем представе „Вртешка“ (Шаркади/Фабри/Надаши/Винце) у режији Атиле Видњанског.

Гостовање будимпештанског Националног театра увеличао је и долазак мађарског министра људских ресурса – проф. др Миклоша Кашлера (министар културе).

Пре почетка представе, управница Ивана Вујић поздравила је господина Кашлера, а потом је подсетила на историјску везу позоришта Србије и Мађарске која још датира од извођења прве представе на српском језику, одржаног 24. августа 1813. у пештанском позоришту „Рондела“.

Реч је о комаду Јоакима Вујића „Крешталица“ у којем су, на српском језику, играли српски и мађарски глумци.

Ивана Вујић је подсетила да је у  Народном позоришту у Будимпешти, 2013. године свечано била обележена годишњица овог изузетног културног догађаја, односно пионирског подухвата за развој српског театра.

Радња „Вртешке“ одвија се у Мађарској током 50-их година двадесетог века, где друштвени поредак подстиче здруживања поседа и утиче на судбину земљорадника. Али не баш код свих. Да ли су друштвени закони јачи од здравог разума и љубави двоје младих? Филм (Вртешка, 1956) се заснива на краткој причи Имреа Шаркадија и један је од највећих класика мађарске филмске историје. Љубав, земља, брак, финансијски интереси... Шта је најважније? Срећа младих љубавника или здруживање поседа који би, према традицији, обезбедили лагодан живот новој породици? Да ли је могуће градити будућност на тренутној срећи – нека су од питања којим се бави ова представа.

„Бан Банк“ Јожефа Катоне је једно од ремек-дела мађарске драме; стоји раме уз раме са делима „Чингор“ и „Тинде“ и „Човекова трагедија“. У својој критици, Ференц Кулин тврди да протагониста ове драме не чини ништа лоше осим што покушава да се ослободи слатких ланаца породичних обавеза да би испунио своје дужности као политичар.
Он се опире љубави радије него да учини морални или законски преступ и стога га сустиже судбина потпуног уништења. У Катоновом свету, овај чин је осуђен на сигурну пропаст, а трагично подсећа на модерно време, у ком је човек приморан да одстане од духовности због закона и реда.

Извођењу ове представе, такође у режији Атиле Видњанског, присуствовао је дипломатски кор Амбасаде Републике Мађарске у Београду.

Народно позориште у Београду захваљује се на заједничкој сарадњи Народном позоришту у Будимпешти, амбасади Републике Мађарске у Србији, Удружењу Collegium Hungaricum у Београду и специјално - госпођи Клари Сентђорђи, културном саветнику у Амбасади Републике Мађарске у Београду.