Премијера, 25. октобар 2016. / Велика сцена

ЖЕНЕ У D-МОЛУ
Балет у једном чину
Музика: Јохан Себастијан Бах
Концерт бр. 1 за клавир и оркестар у d-молу
Либрето, кореографија и режија Раду Поклитару
Асистенти кореографа Анатолиј Козлов, Ана Герус, Сергеј Кон
Костимограф Дмитро Куриата
Дизајн светла Олена Антохина


Играју:
Бранкица Мандић
Јован Веселиновић
Јована Несторовска, Теодора Спасић, Љупка Стаменовски, Смиљана Стокић, Тијана Шебез, Ивана Козомара, Ада Распор
Милош Маријан, Милош Кецман, Тејлор Клоу, Чедомир Радоњић, Никола Томашевић, Никола Бјанко, Мартин Граингер, Милош Живановић


ДУГА БОЖИЋНА ВЕЧЕРА
Балет у једном чину
По мотивима истоименог комада Торнтона Вајлдера
Музика: Антонио Вивалди
Либрето, кореографија и режија Раду Поклитару
Асистенти кореографа Анатолиј Козлов, Ана Герус, Сергеј Кон
Костимограф Дмитро Куриата
Дизајн светла Олена Антохина
Видео продукција Марија Пустовалова


Лица:
Мајкица Марија Бајчетић
Отац Јовица Бегојев
Мајка Миља Ђурић
Син Мартин Граингер
Снаја Бранкица Мандић
Унук Милош Кецман
Унука Ивана Савић Јаћић
Муж унуке Тејлор Клоу
Праунук 1 Чедомир Радоњић
Праунук 2 Никола Томашевић
Љубавник праунука 1 Никола Бјанко
Жена праунука 2 Смиљана Стокић
Љубавници прапраунуке Душан Милосављевић, Милош Кецман, Рафаеле Дилиђенте
Служавка Дејан Коларов

в.д. Директора Балета Константин Костјуков
Организатори Бранкица Кнежевић, Гојко Давидовић
Репетитори балета Марија Вјештица (Жене у d-молу), Паша Мусић (Дуга божићна вечера)
Костимограф реализатор Катарина Грчић Николић
Сценограф реализатор Мираш Вуксановић
Мајстор светла Владо Маринковски
Мајстор маске Драгољуб Јеремић
Мајстор позорнице Зоран Мирић
Мајстор тона Перица Ћурковић
Инспицијент Бранкица Пљаскић
ДЕКОР, КОСТИМИ И ОБУЋА СУ ИЗРАЂЕНИ У РАДИОНИЦАМА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ


 

ЖЕНЕ У D-МОЛУ
Балет Жене у d-молу је инспирисан дивљењем према генијалности Ј. С. Баха. Извор кореографове инспирације је била управо Бахова полифонија: „Целокупна пластичност текстуре балета је у потпуности полифонична. Трагична прича о непостојећем женском пријатељству је само изговор за софистициране композиције са мноштвом фигура и за дирљиве дуете“, каже Раду Поклитару. Захваљујући комбинацији Бахове небеске музике и модерне експресивне пластичности, завршница овог балета се по величини може поредити са трагедијом библијских размера. Костимограф Дмитро Куријата је успео да одговори на захтев који му је задао кореограф – односно, успео је да репродукује атмосферу Баховог доба.У балету постоји 16 главних женских ликова, а женске улоге изводе и мушкарци.

ДУГА БОЖИЋНА ВЕЧЕРА
То је балетска контемплација о пролазности живота, пуног узалудних и бескорисних радњи које од нас краду драгоцене тренутке, сате и године нашег земаљског живота. У причи се говори о историји породице Бајард у периоду од деведесет година, при чему су године представљене као низ божићних вечера. Људске судбине промичу представљене кроз гозбе и банкете. Попут лептира који живе само један дан, оне се растачу у некакво непостојање, не остављајући ништа по чему бисмо их памтили. Енергична, гротескна кореографија лако проналази пут до сваког срца у публици, без догматичног моралисања, и наводи гледаоце на размишљање да ли се разликују од ликова на сцени. 


РАДУ ПОКЛИТАРУ
Један од водећих кореографа данашњице, рођен је у Кишињеву, у породици балетских уметника. Завршио је Државну кореографску школу у Перму 1991. Дипломирао је на белоруској Државној музичкој академији 1999. и стекао звање балет-мајстора (код ментора професора Валентина Елизариева, Заслужног уметника УССР). Од 1991. до 2001. био је члан Балета Националне опере и балета Белорусије. Од 2001. до 2002. је балет-мајстор Националне опере Молдавије.
Кореографије:
Свет се не завршава на кућном прагу, музика: Густав Малер и Жоакин де Пре, Државно музичко позориште Минск, 1999.
La spectre de la rose, музика Карл Мариа Вебер, Државно музичко позориште Минск, 2001.
Кармен, према Бизеовој опери, Национална опера Молдавије, 2001.
Кармен Свита, музички аранжман: Родион Шчедрин према музици Бизеа, Одеса, 2002.
In pivo veritas, ирска народна музика, композитори ренесансе, Државно музичко позориште Минск, 2002.
Слике са изложбе, музика Модест Мусоргски, Национална опера Украјине, 2002.
Посвећење пролећа, музика Игор Стравински, Национална опера Украјине, 2002.
Болеро и Валс, музика Морис Равел, Национална опера Молдавије, 2003.
Отелов рођендан, музика Сергеј Прокофјев, Руски камерни балет „Москва“, 2004.
Седам смртних грехова, музика Курт Ваил, Државни опера и балет Перм, 2004.
Пепељуга, музика Сергеј Прокофјев, Национална опера Летоније, 2005. (од 2006. на музику Олега Ходоска)
Принцеза Атех, музика Генадиј Чебанов, Национална опера Молдавије, 2005.
Моћ судбине, опера-балет, музика различитих композитора, Уметничка фондација Владимира Филипова, Кијев, 2005.
Раду Поклитару је 2006. основао своју компанију Kyеv Modern-Ballet коју подржава и спонзорише Владимир Филипов, украјински филантроп.
У овој компанији остварио је следеће кореографије:
Кармен.ТВ, музика Жорж Бизе, 2006.
Ромео и Јулија (Шекспериментс), музика П. И. Чајковски, Ф. Хендл и композитори ренесансе, 2007.
Болеро, музика Морис Равел, 2007.
Крцко Орашчић, музика: П. И.Чајковски, 2007.
Павиљон бр. 6, музика Арво Парт, 2008.
Underground, музика Петерис Васкс, 2008.
Quartet-a-tête, музика Ад Маас, 2010.
In pivo veritas, ирска народна музика, композитори ренесансе, 2011.
Intersection, балетски триптих, музика Мyрослав Скорyк, 2012.
Hereven, музика Владимир Николаев, 2012.
Лабудово језеро, музика П. И. Чајковски, 2013.
Жене у d-молу, музика Ј. С. Бах, 2014.
Дуга божићна вечера, музика А. Вивалди, 2014.
Жизела, музика А. Адам, 2016.
Од 2012. до 2013. Поклитару је уметнички директор Академског оперског и балетског позоришта за децу и младе у Кијеву. Аутор је кореографије церемоније отварања и затварања Олимпијаде у Сочију, 2014. Приликом отварања, изведен је мини-балет Први бал Натеше Ростове, на музику различитих композитора, уз учешће некадашњих и садашњих чланова Балета Баљшој театра, међу којима су били: Светлана Захарова, Владимир Васиљев, Иван Васиљев и Александар Петухов. Добитник је Националне награде „Шевченко“, која се додељује у области извођачких уметности. Поставио је више од тридесет различитих балетских представа у европским театрима, а његови балети су извођени и на многобројним интернационалним музичким фестивалима и турнејама у Великој Британији, Француској, Холандији, САД, Јапану, Кини, Пољској, Естонији, Тајланду, Шпанији.