ЖЕНЕ У D-МОЛУ / ДУГА БОЖИЋНА ВЕЧЕРА

ЖЕНЕ У D-МОЛУ
Балет Жене у d-молу је инспирисан дивљењем према генијалности Ј. С. Баха. Извор кореографове инспирације је била управо Бахова полифонија: „Целокупна пластичност текстуре балета је у потпуности полифонична. Трагична прича о непостојећем женском пријатељству је само изговор за софистициране композиције са мноштвом фигура и за дирљиве дуете“, каже Раду Поклитару. Захваљујући комбинацији Бахове небеске музике и модерне експресивне пластичности, завршница овог балета се по величини може поредити са трагедијом библијских размера. Костимограф Дмитро Куријата је успео да одговори на захтев који му је задао кореограф – односно, успео је да репродукује атмосферу Баховог доба.У балету постоји 16 главних женских ликова, а женске улоге изводе и мушкарци.

ДУГА БОЖИЋНА ВЕЧЕРА
То је балетска контемплација о пролазности живота, пуног узалудних и бескорисних радњи које од нас краду драгоцене тренутке, сате и године нашег земаљског живота. У причи се говори о историји породице Бајард у периоду од деведесет година, при чему су године представљене као низ божићних вечера. Људске судбине промичу представљене кроз гозбе и банкете. Попут лептира који живе само један дан, оне се растачу у некакво непостојање, не остављајући ништа по чему бисмо их памтили. Енергична, гротескна кореографија лако проналази пут до сваког срца у публици, без догматичног моралисања, и наводи гледаоце на размишљање да ли се разликују од ликова на сцени. 

РАДУ ПОКЛИТАРУ
Један од водећих кореографа данашњице, рођен је у Кишињеву, у породици балетских уметника. Завршио је Државну кореографску школу у Перму 1991. Дипломирао је на белоруској Државној музичкој академији 1999. и стекао звање балет-мајстора (код ментора професора Валентина Елизариева, Заслужног уметника УССР). Од 1991. до 2001. био је члан Балета Националне опере и балета Белорусије. Од 2001. до 2002. је балет-мајстор Националне опере Молдавије.
Кореографије:
Свет се не завршава на кућном прагу, музика: Густав Малер и Жоакин де Пре, Државно музичко позориште Минск, 1999.
La spectre de la rose, музика Карл Мариа Вебер, Државно музичко позориште Минск, 2001.
Кармен, према Бизеовој опери, Национална опера Молдавије, 2001.
Кармен Свита, музички аранжман: Родион Шчедрин према музици Бизеа, Одеса, 2002.
In pivo veritas, ирска народна музика, композитори ренесансе, Државно музичко позориште Минск, 2002.
Слике са изложбе, музика Модест Мусоргски, Национална опера Украјине, 2002.
Посвећење пролећа, музика Игор Стравински, Национална опера Украјине, 2002.
Болеро и Валс, музика Морис Равел, Национална опера Молдавије, 2003.
Отелов рођендан, музика Сергеј Прокофјев, Руски камерни балет „Москва“, 2004.
Седам смртних грехова, музика Курт Ваил, Државни опера и балет Перм, 2004.
Пепељуга, музика Сергеј Прокофјев, Национална опера Летоније, 2005. (од 2006. на музику Олега Ходоска)
Принцеза Атех, музика Генадиј Чебанов, Национална опера Молдавије, 2005.
Моћ судбине, опера-балет, музика различитих композитора, Уметничка фондација Владимира Филипова, Кијев, 2005.
Раду Поклитару је 2006. основао своју компанију Kyеv Modern-Ballet коју подржава и спонзорише Владимир Филипов, украјински филантроп.
У овој компанији остварио је следеће кореографије:
Кармен.ТВ, музика Жорж Бизе, 2006.
Ромео и Јулија (Шекспериментс), музика П. И. Чајковски, Ф. Хендл и композитори ренесансе, 2007.
Болеро, музика Морис Равел, 2007.
Крцко Орашчић, музика: П. И.Чајковски, 2007.
Павиљон бр. 6, музика Арво Парт, 2008.
Underground, музика Петерис Васкс, 2008.
Quartet-a-tête, музика Ад Маас, 2010.
In pivo veritas, ирска народна музика, композитори ренесансе, 2011.
Intersection, балетски триптих, музика Мyрослав Скорyк, 2012.
Hereven, музика Владимир Николаев, 2012.
Лабудово језеро, музика П. И. Чајковски, 2013.
Жене у d-молу, музика Ј. С. Бах, 2014.
Дуга божићна вечера, музика А. Вивалди, 2014.
Жизела, музика А. Адам, 2016.
Од 2012. до 2013. Поклитару је уметнички директор Академског оперског и балетског позоришта за децу и младе у Кијеву. Аутор је кореографије церемоније отварања и затварања Олимпијаде у Сочију, 2014. Приликом отварања, изведен је мини-балет Први бал Натеше Ростове, на музику различитих композитора, уз учешће некадашњих и садашњих чланова Балета Баљшој театра, међу којима су били: Светлана Захарова, Владимир Васиљев, Иван Васиљев и Александар Петухов. Добитник је Националне награде „Шевченко“, која се додељује у области извођачких уметности. Поставио је више од тридесет различитих балетских представа у европским театрима, а његови балети су извођени и на многобројним интернационалним музичким фестивалима и турнејама у Великој Британији, Француској, Холандији, САД, Јапану, Кини, Пољској, Естонији, Тајланду, Шпанији.