Ђани Скики

САДРЖАЈ
У спаваћој соби богатог Фирентинца, Буоза Донатија, окупили су се његови рођаци који оплакују његову смрт. На постељи је још покојниково тело. И поред велике жалости, рођаке јако интересује где је тестамент. Пошто не могу да издрже, растрче се по кући у потрази. Нађе га Ринучо. Када га отворе, сви су запањени: стари Буозо је оставио своје имање цркви. Велика жалост се претвара у грдњу. Пошто нико нема идеју шта да ураде, Ринучо се сети да позову Ђани Скикија, познатог по проницљивости и лукавству. (Ринучова Арија)
Рођаци нису одушевљени, јер знају да Ринучо воли Скикијеву кћер Лаурету. Долазе Лаурета и Скики. Зита саопштава Скикију да не да свог нећака девојци без мираза. Лаурета преклиње оца да им помогне. (Лауретина Арија)
Скики се досети, да пошто је Буозо тек умро, а вест о његовој смрти се још није прочула, треба фалсификовати тестамент.Тело покојника биће пребачено у другу собу, и уместо њега у кревет ће да легне Скики и да маскиран, глуми Буоза и издиктира нови тестамент. У међувремену наиђе доктор Спинелоћо, да обиђе болесника, и на одушевљене свих присутних не препознаје Скикија. Док се праве припреме, сваки рођак дошапне Скикију да баш њему остави главни део наследства (кућу, мазгу и млинове), а да ће њему припасти део. Скики их упозорава да се по закону фалсификовање тестамента кажњава одсецањем руке и прогонством. (Скикијева Арија)
Стижу нотар и два сведока, комшије Гучо и Пинелино, пред којима Скики диктира тестамент. Свако добија по нешто, а главни део наследства оставља себи. Пошто одлазе нотар и сведоци, Родбина се у гневу растрчи по кући не би ли успели да однесу нешто вредно. Скики их избаци напоље, а затим се обраћа публици. Лаурета и Ринучо срећни поздрављају Фиренцу обасјану сунцем.

На чију страну треба стати у времену без правих јунака?
Оперу Ђани Скики Ђовакино Форцано ствара инспирисан Дантеовом Божанственом комедијом. Дантеови стихови, а и опера, третирају стварне догађаје и историјске личности из XIII века. Ђани Скики је један од њих. Њега Данте смешта у осми круг пакла, у јаругу у коју су смештени кривотворци. Пучини својом опером баца ново светло на овај догађај. Форцанов и Пучинијев Скики је антијунак међу члановима породице Донати, који су портретисани као прави зликовци. Тако се довитљиви италијански сељак велича спрам старих Фирентинаца – елите. Причу о ожалошћеној и похлепној породици суштински одређује однос између елите и провинцијалаца. Кроз тај однос и конструишем основу за редитељску актуелизацију опере. Сведоци смо времена у којем су довитљивост и лукавство једино на цени, те нас порекло и педигре више не могу одредити нити социјално позиционирати. Данашња елита, у овом случају стари Фирентинци, под прашином застарелих модела понашања и перципирања стварности лако постају жртве неолибералног капитализма. Са друге стране, провинцијалци, односно они које често не називамо правим грађанима нашег града, показују много већу освешћеност и спремност да се у новом времену снађу. И заиста, неминовно је запитати се на чију страну треба стати у времену без правих јунака. Зато Ђани Скики, на крају, пита публику да сама донесе пресуду о његовој кривици. Током рада на овој опери често сам се питала колико смо као јавност способни да донесемо објективну пресуду и да је јавно искажемо. Крива је породица Донати подједнако као и Ђани Скики. Крив је и државни апарат приказан појавом намерно наивних епизодних ликова. Као публика, сведоци смо једног комичног догађаја који можда и није заиста толико смешан. Сведоци смо једног града који неће више бити исти, јер град, то су људи. Највише смо онда криви ми, публика, ако ништа не урадимо.

Ана Григоровић