Ђани Скики
опера Ђакома Пучинија
САДРЖАЈ
У спаваћој соби богатог Фирентинца, Буоза Донатија, окупили су се његови рођаци који оплакују његову смрт. На постељи је још покојниково тело. И поред велике жалости, рођаке јако интересује где је тестамент. Пошто не могу да издрже, растрче се по кући у потрази. Нађе га Ринучо. Када га отворе, сви су запањени: стари Буозо је оставио своје имање цркви. Велика жалост се претвара у грдњу. Пошто нико нема идеју шта да ураде, Ринучо се сети да позову Ђани Скикија, познатог по проницљивости и лукавству. (Ринучова Арија)
Рођаци нису одушевљени, јер знају да Ринучо воли Скикијеву кћер Лаурету. Долазе Лаурета и Скики. Зита саопштава Скикију да не да свог нећака девојци без мираза. Лаурета преклиње оца да им помогне. (Лауретина Арија)
Скики се досети, да пошто је Буозо тек умро, а вест о његовој смрти се још није прочула, треба фалсификовати тестамент.Тело покојника биће пребачено у другу собу, и уместо њега у кревет ће да легне Скики и да маскиран, глуми Буоза и издиктира нови тестамент. У међувремену наиђе доктор Спинелоћо, да обиђе болесника, и на одушевљене свих присутних не препознаје Скикија. Док се праве припреме, сваки рођак дошапне Скикију да баш њему остави главни део наследства (кућу, мазгу и млинове), а да ће њему припасти део. Скики их упозорава да се по закону фалсификовање тестамента кажњава одсецањем руке и прогонством. (Скикијева Арија)
Стижу нотар и два сведока, комшије Гучо и Пинелино, пред којима Скики диктира тестамент. Свако добија по нешто, а главни део наследства оставља себи. Пошто одлазе нотар и сведоци, Родбина се у гневу растрчи по кући не би ли успели да однесу нешто вредно. Скики их избаци напоље, а затим се обраћа публици. Лаурета и Ринучо срећни поздрављају Фиренцу обасјану сунцем.
На чију страну треба стати у времену без правих јунака?
Оперу Ђани Скики Ђовакино Форцано ствара инспирисан Дантеовом Божанственом комедијом. Дантеови стихови, а и опера, третирају стварне догађаје и историјске личности из XIII века. Ђани Скики је један од њих. Њега Данте смешта у осми круг пакла, у јаругу у коју су смештени кривотворци. Пучини својом опером баца ново светло на овај догађај. Форцанов и Пучинијев Скики је антијунак међу члановима породице Донати, који су портретисани као прави зликовци. Тако се довитљиви италијански сељак велича спрам старих Фирентинаца – елите. Причу о ожалошћеној и похлепној породици суштински одређује однос између елите и провинцијалаца. Кроз тај однос и конструишем основу за редитељску актуелизацију опере. Сведоци смо времена у којем су довитљивост и лукавство једино на цени, те нас порекло и педигре више не могу одредити нити социјално позиционирати. Данашња елита, у овом случају стари Фирентинци, под прашином застарелих модела понашања и перципирања стварности лако постају жртве неолибералног капитализма. Са друге стране, провинцијалци, односно они које често не називамо правим грађанима нашег града, показују много већу освешћеност и спремност да се у новом времену снађу. И заиста, неминовно је запитати се на чију страну треба стати у времену без правих јунака. Зато Ђани Скики, на крају, пита публику да сама донесе пресуду о његовој кривици. Током рада на овој опери често сам се питала колико смо као јавност способни да донесемо објективну пресуду и да је јавно искажемо. Крива је породица Донати подједнако као и Ђани Скики. Крив је и државни апарат приказан појавом намерно наивних епизодних ликова. Као публика, сведоци смо једног комичног догађаја који можда и није заиста толико смешан. Сведоци смо једног града који неће више бити исти, јер град, то су људи. Највише смо онда криви ми, публика, ако ништа не урадимо.
Ана Григоровић
Премијера, 22. новембар 2016.
Велика сцена
Ђакомо Пучини
Ђани Скики
комична опера у једном чину
Либрето написао Ђ. Форцано
Премијера у Њујорку, 14. децембра 1918.
Диригент Ђузепе Аквавива, к. г. / Ђорђе Станковић
Редитељ Ана Григоровић
Сценографија, по идеји Ане Григоровић – Мираш Вуксановић
Костимограф Катарина Грчић Николић
Кореограф Дејан Коларов
Премијерна подела:
Ђани Скики Вук Зекић / Алекса Васић
Лаурета, његова кћи Софија Пижурица / Невена Павловић
Ринучо Ненад Чича / Љубомир Поповић
Зита, Ринучова тетка Дубравка Филиповић / Јелена Петровић
Герардо Слободан Живковић
Нела, његова жена Невена Матић / Весна Марковић*
Герардино, њихов син Стеван Каранац*
Бето Никола Микић
Симоне Михаило Шљивић
Марко, Симонов син Павле Жарков
Ђиеска, његова жена Љубица Вранеш / Наташа Рашић
Магистар Спинелоћо Гаврило Рабреновић / Ђорђе Томић
Амантио ди Николао, нотар Свето Кастратовић
Пинелино, обућар Страхиња Ђокић
Гучо, фарбар Предраг Глигорић
Радња се одвија у Фиренци, 1299. године
Оркестар опере Народног позоришта
* Полазници Оперског студија „Борислав Поповић“
Концертмајстор Едит Македонска/ Весна Јансенс
Корепетитори Срђан Јараковић, Невена Живковић, Нада Матијевић
Организатори Маша Милановић Минић, Сњежана Вујасиновић Ђорђевић, Немања Станојевић
Инспицијенти Ана Милићевић/ Бранислава Пљаскић
Суфлери Силвија Пец / Кристина Јоцић
Асистент сценографа Јасна Сарамандић
Мајстор маске Драгољуб Јеремић
Мајстор светла Миодраг Миливојевић
Мајстор позорнице Зоран Мирић
Мајстор тона Перица Ћурковић
Декор и костими израђени у радионицама Народног позоришта у Београду
Представа траје 1 сат и 30 минута (без паузе)











