Господа Глембајеви

Крлежина драма, како је опште познато, настала је као омаж „Дубровачкој триологији“ Ива Војновића и драмама Ибзена и Стриндберга. „Господа Глембајеви“ превазилазе своје претке и узоре. У ангажману, у дијалозима, у бриљатно написаним карактерима и стилским нијансама јединственим у европској драмској књижевности. Породични циклус претвара се у крвави циркус, са трагичним, документарним, гротескним и духовитим партијама.
Драма „Господа Глембајеви“, у којој се успон и пропаст једне загребачке, трговачке обитељи може читати као криза и расуло једне државе огрезле у криминалу, лажи, злочину, лицемјерству, примитивизму...
„Господа Глембајеви“ на Великој сцени Црногорског народног позоришта су огледало, разбијено огледало, савремених породичних, социјалних, политичких и културних прилика у Црној Гори.

Божо Копривица

Мирослав Крлежа (1893–1981) је био један од најважнијих књижевника, есејиста и интелектуалаца 20. вијека на простору бивше Југославије. Његово стваралаштво обухвата романе, приповијетке, драме, поезију, есеје и дневнике, а тематски се бавио друштвеним, политичким и филозофским питањима.
Крлежа је рођен 7. јула 1893. године у Загребу, тада дијелу Аустро-Угарске Монархије. Одрастао је у грађанској породици, а школовање је започео у војној кадетској школи у Печују, а касније наставио у војној академији Лудовицеум у Будимпешти. Међутим, напустио је војну каријеру због неслагања с аустроугарским милитаризмом и ауторитарношћу.
Током Првог свјетског рата био је у сукобу са тадашњим режимом и развио је љевичарске политичке ставове. Након рата посветио се књижевном раду и интелектуалном ангажману. Био је оснивач и уредник неколико часописа и књижевних публикација, међу којима је и часопис Пламен.
Крлежа је био члан Југословенске академије наука и умјетности (данас ХАЗУ) и активно је учествовао у културном и политичком животу Југославије, иако је често био у сукобу са властима због своје независне мисли.
Његов књижевни опус карактерише критика друштвених неправди, анализа класних сукоба и дубоко истраживање људске природе. Најпознатија дјела укључују: романе: Повратак Филипа Латиновића (1932), На рубу памети (1938), Банкет у Блитви (1938–1962), драме: Господа Глембајеви (1929), У агонији (1928), Леда (1930), збирку пјесама Баладе Петрице Керемпуха (1936)… Његови есеји и дневници, објављени постхумно, свједоче о његовим размишљањима о књижевности, политици и друштву.
Мирослав Крлежа оставио је неизбрисив траг у књижевности и култури региона. Његов интелектуални и умјетнички рад и даље је предмет бројних студија. У Загребу се налази Меморијални простор Мирослава и Беле Крлеже, посвећен њему и његовој супрузи Бели, која је такође била значајна културна личност.
Преминуо је 29. децембра 1981. године у Загребу.