ОНИ
по истинитом догађају

Примајући мисао зла, примамо самога демона у тело...
Зло није видљиво, ми му дајемо тело да буде видљиво. (Редитељ, кореограф, аутор либрета, избора музике и идеје за сценографију Ђорђе Макаревић)

ЂОРЂЕ МАКАРЕВИЋ
Рођен је у Београду. Завршио Балетску школу „Лујо Давичо" и дипломирао позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду. Првак балета и кореограф у Позоришту на Теразијама. Добитник је престижне Награде града Београда у области уметности, за једини инклузивни мјузикл те форме на свету, Чаробно путовање, по роману Жила Верна Пут око света за 80 дана.  

ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА 
Једини начин да одгурнемо лице отуђења је да преузмемо одговорност за сопстевене поступке, јер ми сами дајемо смисао свом животу. Апсурд је танка линија између комичног и трагичног, позитивног и негативног вртлога у који нас убацује живот - а на нама је да бирамо куда ћемо поћи. Мој избор ће увек бити забаван. (Дејан Коларов) 

ЕЖЕН ЈОНЕСКО (1909-1994), румунски драмски писац, један је од најзначајнијих стваралаца авангардног позоришта и један од твораца театра апсурда. Јонескове драме говоре о усамљености и безначајности људске егзистенције... Стално сам говорио да меније занимало шта мисле људи, него шта их тера да мисле оно што мисле. То води демистификацији сваке идеологије.  Али у мојим  комадима има тема још важнијих, тема о којима се не говори: не говори се о љубави, не говори се о осећању кривице, не говори се о потреби човека да се ослободи фамилијарних стега, моји јунаци не одражавају само проблем човека заробљеног индустријским друштвом, него и проблемом човека заробљеног светом свих епоха и времан и друштва. Оно што моји комади покушавају да изразе надубље јесу жеља-страх од смрти, то је жеља за бесмртношћу. (Ежен Јонеско)

ДЕЈАН КОЛАРОВ је члан Балета Народног позоришта у Београду од 1997. и први солиста. Остварио је велики број главних улога у класичним, неокласичним и модерним балетима у оквиру матичне куће, као и у оквиру Битеф денс компаније (Bitef dance company) и Театра Мадленианум. Две године је био члан Националне опере у Аугсбургу, Немачка, где је такође остварио запажене улоге. Сарађивао је са многим домаћим и иностраним кореографима, усавршавајући различите играчке технике и форме, те унапређујући своје кореографске способности. Већ се опробао у мањим кореографским формама а такође и као асистент кореографа Зорана Марковића на представи Златно доба у СНГ-у у Марибору. Представа Ћелава певачица је његова прва самостална кореографија позоришне представе.