Реч редитеља
Хумор је један од најузвишенијих облика комуникације међу људима, зато у животу није тако често, а ни лако бити духовит. На сцени је још теже. Додуше, има различитих врста хумора, који производе различите врсте смеха. Овај Нушићев је универзалан, јер се бави карактером једног народа који се, очигледно, не мења већ скоро два века. А, што и да се мења кад му добро иде.
„Протекција” је један од првих комада Бранислава Нушића. Писао га је у затвору, где је ауторитарно око страже пратило сваку његову реч, те је био принуђен да ублажи свој критицизам, који га је иначе коштао слободе. Управо тако смо добили једну, за њега атипичну, истински топлу прича пуну наивних заплета о несавршеним људским карактерима. Сви ликови у овој комедији су неодољиви, упркос свим манама. Оне никако нису занемарљиве, али су нам тако блиске и препознатљиве.
„Да л' је то карактер, или ментално обољење?“, каже један сонг из наше представе. Шта год да је одговор на ово питање, само хумор може бар привидно да спаси свет. И наш, и Нушићевих ликова. А, ако већ делимо њихов карактер, хајде да делимо и судбину, па да им/нам пожелимо срећан крај. Крај подразумева коначност, па уз срећу може да стоји само као оксиморон. То и хоћемо у позоришту, то и хоћемо од хумора.
Нек је слава оксиморонима у позоришту, нек је слава људској топлини и хумору, а Вама, господине Нушићу, хвала! Срећан 160. рођендан.
Милан Нешковић