Реч редитеља
Написати овај текст било ми је, као аутору и редитељу представе Сумњиво лице Бранислава Нушића, један од тежих задатaка у овоме процесу. Није проблем јасно артикулирати разлоге због којих је Нушић актуелан и данас, проблем је артикулирати бес и немоћ због чињенице да Нушић увек и изнова остаје наш сувремник и да се ништа није променило по том питању. Писати о актуалности Сумњивог лица; о корупцији, о чиновничком менталитету, филозофији паланке која се није променила од деветнаестог стољећа итд. остаје само декларативна геста пред чињеницом да је Нушић трајни кроничар наше немоћи у стварању грађанског друштва на овим просторима. Или како Нушићев госн. Жика, каже: „Ама, шта имаш да мислиш? Позвао сам те овде да будеш грађанин, а кад си грађанин, онда нема шта да мислиш! Седи ту и буди грађанин“.  
Ипак, јасноћа, целовитост и Нушићеве позоришне визије остаје нам као залог неке боље будућности и изазов у стварању бољих друштава и бољих светова од нашега. За почетак, можда и у позоришту.

Иван Плазибат