Вести

У част сто година од прве поставке балета „Kопелија“ у Народном позоришту, 19. марта на Великој сцени (19:00) биће одржана премијерна обнова те романтичне представе урнебесног заплета са пуно хумора и мимике, виртуозних плесних умећа и лепршаве музике, у кореографији Љубинке и Петра Добријевића.

Сан чудног доктора Kопелијуса да удахне живот својој креацији, једној лутки, превазилази причу и постаје универзална тема о некоме ко је другачији од нас. Сванилда, својим прерушавањем у Kопелију, доводи га у заблуду да је то могуће, чини га срећним, али његови се снови руше сазнањем да је у питању само лутка. Остаје сам, очајан, са својом креацијом - сломљеном лутком. Али Kопелијус, креатор, уметник, стваралац, опрашта младости и прикључује се средини која га је до тада одбацивала и учествује у весељу и прослави живота и младости...

Kопелијус, Љубинке и Петра Добријевића, је помало и Дон Kихот, сањар, идеалиста или балетмајстор који својој креацији жели да удахне оно што најбоље зна и уме - Душу плеса.

У тој светлуцавој причи о магији и превари пуној чаролије и романтике, премијерно изведеној 15. децембра 2015. године на Великој сцени, у декору Мираша Вуксановића и костимима Kатарине Грчић Николић, главне улоге поверене су Теодори Спасић (Сванилда), Леву Семенову (Франц) и Јовици Бегојеву (Kопелијус).

На извођењу 21. марта наступиће Маргарита Черомухина (Сванилда), Тома Kрижнар (Франц) и Милош Маријан (Kопелијус).

У представи учествује целокупни ансамбл Балета и Оркестар Народног позоришта у Београду, под диригентском управом Ђорђа Павловића.

То је у националном театру шеста поставка „Копелије“ за коју је оригиналну кореографију, на музику Леа Делиба, урадио Артур Сен-Леон.

Овај славни француски играч, балетски либретиста, кореограф и композитор, заједно са Шарлом Нуитером, написао је и либрето урађен по новели „Пескар“ чувеног немачког писца, диригента и сликара Ернста Теодора Амадеуса Хофмана.

„Kопелија” је раскошан балет, препун маште и ведрине, са очаравајућом музиком - мешавином француског романтичног и руског неокласичног стила, која као инспирација покрету, доноси широку, величанствену палету играчких бравура које публику, од оне најмлађе, па до балетских сладокусаца, ниједног тренутка не остављају равнодушном.