Вести

Некадашњи директор Драме Народног позоришта у Београду, писац, драматург и позоришни критичар, Мирко Милорадовић преминуо је у 87. години. 

Напустивши Радио телевизију Београд, 1. септембра 1972. године долази у Народно позориште где је именован за директора Драме. Ту функцију обављао је до 1. јуна 1974. године, а потом, до одласка из Kуће, 5. маја 1978. године радио је као драматург.

Милорадовић је писао позоришне и радио драме, романе, литерарну и позоришну критику.

Радио је као сарадник у више листова и часописа; био је уредник “Студента”, писао је у НИН-у, “Политици"...

У његов стваралачки опус, између осталог, спадају радио драме "Мирно доба" (1967), "Пас и његова срећа" (1966), "Потпуковник Богатић тражи срећу" (1968), затим драма "Голи мачићи" (којом је дебитовао на Малој сцени Народног позоришта 1969. у режији Боре Григоровића), "Ибзенова школа", комедија "Патка за понети" (2012)…

Радио је драматизације дела Ћоровића, Толстоја, Достојевског и Лазе Лазаревића. У Народном позоришту у Београду био је драматург представа “Швабица” и “Туђа жена и муж под креветом”.

Аутор је романа "Провера" (1997), "Морални имиџ комунисте" (1988), "Једном заљубљена, увек заљубљена" (2003) "Љубавнички, и крај!" (2007), "2036, Serbia" (2015), "Шпијуни се не заљубљују" (2017), "Два женска века" (2018), и "Зла судбина курвиног трегера" (2019).