У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО ВЕЧЕ СЕЋАЊА НА ДИМИТРИЈА ПАРЛИЋА

У оквиру циклуса „Сећање“, у уторак 13. децембра, у Музеју Народног позоришта у Београду, одржан је пригодан програм поводом 100 година од рођења Димитрија Парлића.
О признатом уметнику, једном од најистакнутијих српских балетских играча и кореографа, који је својим стваралаштвом оставио неизбрисив траг у историји балета, говорили су примабалерина и кореограф Лидија Пилипенко, педагог и кореограф Владимир Логунов и ћерка Димитрија Парлића - Биљана Парлић.
Модератор програма, који је организовало Удружење балетских уметника Србије, била је балерина Ива Игњатовић.
Парлић, рођен у Солуну 1916. године, као играч је показивао посебан смисао за улоге засноване на играчкој традицији наших народа, док му се кореографски опус одликовао складношћу играчких фраза и линија, заснованих на споју класичног и савременог балета.
Глумачку школу похађао је у Београду, а балетски се школовао у Бечу и Берну.
Од 1942. године био је солиста у Народном позоришту у Београду, а потом шеф балетског ансамбла и кореограф.
У периоду од 1958. до 1962. године био је директор балета Државне опере у Бечу, а након тога, имао је ангажмане у Риму, Хелсинкију, Берлину, као и у Загребу, где је и почео да се бави кореографијом поставивши плесне сцене у опери „Пикова дама“ Петра Иљича Чајковског.
Од 1971. године, као слободан уметник, радио је у многим позориштима у земљи и иностранству.
Због болести је био принуђен да се повуче са сцене, али је наставио изузетно успешну кореографску каријеру током које је поставио низ балетских дела са маштовитошћу и оригиналношћу каква се ретко среће, што га је и уврстило у ред наших највећих кореографа.
Међу њима су "Ромео и Јулија" (Прокофјев), "Орфеј" (Стравински), "Чудесни мандарин", "Дама с камелијама", "Ана Карењина", „Жар птица“, „Копелија“, "Двобој", "Симфонијски триптихон", "Охридска легенда"...
Преминуо је у Београду 1986. године.
М.Б.