Седам смртних грехова

Игор Пастор 
Рођен је 1990. године у Новом Саду. По завршетку средње Балетске школе у Новом Саду 2009. године ангажован је у Српском народном позоришту. Исте године добија ангажман и у Народном позоришту у Сарајеву. У поменутим позориштима одиграо је запажено, значајне солистичке улоге.
Балет Народног позоришта у Београду, ангажује га 2010. године, а 2015. добија статус првог солисте.
Као играч интерпретира целокупни репертоар од класичног и неокласичног, до савременог балета, а најпознатије улоге у којима је показао и развио високе стандарде балртског умећа су Принц Зигфрид у Лабудовом језеру (Константин Костјуков према М. Петипа и Л. Иванову),  Базил у Дон Кихоту (В. Васиљев), Франц у Копелији (Љ. и П.  Добријевић), Дезире у Успаваној лепотици (В. Логунов), затим улога Крцка Орашчића (К. Костјуков) и Петра Пана (Б. Стајвел) у истоименим балетима. Веома успешно одиграо је и бројне солистичке улоге, између осталих, у представама Они (Ђ. Макаревић), Бајадера (Г. Комлева), Интервал (З. Марковић), Вива ла вида (А. Илић), Наполи (Б. Стајвел), Шампањац и јагоде (Р. Хрибар и Г. Луштек), Шест плесова (Ј. Килијан), Дама с камелијама, Евгеније Оњегин (Л. Пилипенко), Краљица Марго (К. Симић), Ко то тамо пева (С. Зуровац), Слика Доријана Греја (В. Логунов), Александар, Хазарски речник - Ловци на снове (Р. Савковић), Јесење цвеће (Мари Клод Пјетрагала и Жилијен Деро), Дуга божићна вечера (Р. Поклитару).
Као гостујући уметник остварио је значајне улоге у представама: 
Орфеј у подземљу, Крвава свадба, Собарева метла, Балада о месецу луталици. (Опера и театар Мадленијанум) 
Крцко Орашчић, Оковани Прометеј, Успавана Лепотица (Народно позориште Сарајево)

Мирослав Бако
Завршио је студије и стекао мастер диплому на Академији уметности у Новом Саду. Његов рад у области оркестралне и електронске музике донео му је огромно искуство у семпловању и синтези звука, што му је уз његово академско образовање из области теорије музике, композиције и бележења звука, омогућило да константно испитује многе жанрове и начине стварања музике, креирајући сопствени звучни свет без техничких ограничења као играоницу за истраживање игре и драме. Укључен је у многе друштвене и хуманитарне пројекте у Србији  и иностранству. Последњих 13 година, професионално се бави компоновањем и продукцијом модерне електронске музике. Његов први радијски наступ био је на британском BBC радију 2003. године. Након тога потписао је више од 150 издања за музичке куће широм света у оквиру неколико пројеката које је радио на сценама у Србији, Великој Британији, Јапану, Бразилу, Француској, Тајланду, Швајцарској, Хрватској, Мађарској, Словенији, Немачкој, Шведској, Румунији, Грчкој... Редовни је гост на годишњим манифестацијама и фестивалима у већини поменутих земаља. Компоновао је музику за представу Пороци човечанства за Play For Movement Theater 2011. године, а годинама се бавио примењеном музиком за телевизију, филм и рекламе. Написао је и продуцирао музику за позоришну представу Вавилон. Током 2014. године компоновао је, оркестрирао и снимио музику за представу Ad infinitum која је освојила бројне награде. Потписује музику за балет Калигула у кореографији Р. Савковића, 2017. године (Ст. Гален, Швајцарска),  а 2018. године компонује музику за балет Хазарски речник - Ловци на снове у копродукцији Народног позоришта у Београду и Театра и Опере Мадленианум. На ФЕСТ-у 2019. године, премијерно је приказан  филм  „Шафарикова 19“ (режија Лана Павков) за који је компоновао музику (копродукција Филмског центра Србије и Факултета драмских уметности). Јединствени музички језик његових позоришних и филмских композиција заснован је на класичној европској уметничкој музици и често хибридној комбинацији звука електронских инструмената и звука симфонијских оркестара. Основа његовог музичког стваралаштва, утемељена је у идеји да је свака музичка целина носилац неког драмског контекста, па зато и сваку музичку идеју започиње причом.

Реч кореографа
Човек у савременом, брзом и охолом свету који му је наметнут, оптерећен амбицијама и интересима, често занемари праве вредности, губећи због тога, несвесно, исконску чистоту. Тако неопажено, урања у таму људског греха. Идући путем на којем се сукобљавају светло и тама, човек може стићи до светлости - ослобађањем од греха или заувек остати заробљен у сопственој тами.

Игор Пастор