Успавана лепотица

УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА НА СВЕТСКИМ ПОЗОРНИЦАМА
Уз балет Лабудово језеро Петра Чајковског, Успавана лепотица се сматра најпознатијим делом овог композитора и уопште једним од највише извођених на балетском репертоару. Успавана лепотица, или како се на руском оригиналу назива Снящая красавица а на Западу La Веllе au bois dormant, The sleeping beauty, The sleeping princess, први пут је изведена у Петрограду јануара 1890. године. Кореографски ју је поставио француски играч и кореограф Мариус Петипа који је са Всеволошким написао либрето на основу бајке француског песника Шарла Пероа (1628–1703). Шест година касније, овај балет је изведен у Милану а у западној Европи први пут тек 1921, у Лондону, у кореографији Николаја Сергејева, са чувеним играчима Руског балета Сергеја Ђагиљева. У Америци је своју премијеру доживео 1937. у извођењу Филаделфијског балета. И даље, све до данашњих дана, Успавана лепотица се одржава на свим сценама света, уз мање или више одступања од своје првобитне верзије. Међутим, овај балет је први пут изведен још 1829. године у Паризу, у поставци француског играча и кореографа Жана Омера (1774–1833), на музику француског композитора Фернанда Хеснова (1791–1833). У свој чаробни свет лепоте, маште и снова Успавана лепотица привлачи фабулом о уснулој принцези, лепотици коју након сто година сна буди млади, шармантни принц. Сјај дворског живота у бљештавој сликарској и кореографској инсценацији, велики балетски ансамбл са многобројним солистима који бриљантно изводе своје варијације и игре парова (pas de dueux), посебна су одлика и привлачност овог балета. Идеја вечите борбе добра и зла, присутна као основни мотив и у другим балетима Петра Чајковског, овде је изражена богатством фантазије: једном нестварном и замишљеном свету утиснута је душа поетизованих бића. Под насловом Очарана лепотица ово дело је приказано на нашој сцени први пут 16. јуна 1927, у режији и кореографији Феодора Васиљева.

Јасмина Пуљо

ПЕТАР ИЉИЧ ЧАЈКОВСКИ (1840–1893)
Руски композитор; најистакнутији руски симфоничар XIX века; дао је синтезу европског артизма и народне осећајности. Компоновао је шест симфонија (најпознатија последња, Патетична), увертире, концерте за клавир, за виолину и оркестар, камерну музику, соло песме, клавирске композиције... Најпознатије опере: Евгеније Оњегин, Пикова дама и друге. Најпознатији балети Лабудово језеро, Успавана лепотица, Крцко Орашчић (Шчелкунчик) и други. Тренутно су на репертоару Народног позоришта балети Лабудово језеро, Успавана лепотица, Силфиде, Франческа да Римини, Песник Чајковски (аутор либрета и кореографије на музику П. И. Чајковског Лидија Пилипенко).

ВЛАДИМИР ЛОГУНОВ
Рођен у Београду 1942. године. По завршетку Балетске школе „Лујо Давичо“ у класи Нине Кирсанове, постаје солиста Балета Народног позоришта. Остварио је низ значајних улога, а за улогу Копелијуса је добио Награду Народног позоришта. Студирао је кореографију у Москви на позоришној академији – ГИТИС. На југословенским балетским такмичењима у Новом Саду, освојио је две бронзане и једну сребрну медаљу. Обављао је дужност шефа балета Народног позоришта од 1980. до 1985. Као кореограф је радио за Народно позориште у Београду, Српско народно позориште у Новом Саду, у Сплиту, Загребу, за Сусрете у Љубљани, за Рагуза балет у Италији, на Кипру...  
Тренутно сарађује са Балетом Народног позоришта у Београду и Балетском школом „Лујо Давичо“. Његов кореографски опус обухвата балете: Дон Кихот (Л. Минкус), Успавана лепотица (П. И. Чајковски), Кармен (Шчедрин / Бизе), Forma viva (А. Вивалди), Carmina burana (К. Орф), Серенада (П. И. Чајковски), Поема љубави (С. Дивјаковић), Симфонија из Новог света (А. Дворжак), Simfonija C (Ж. Бизе), Сусрет (Прокофјев / Сеневил), Cartoon (З. Ерић), Шчелкунчик (П. И. Чајковски), Јесењи пљусак (Д. Шостакович), Доктор Џекил и мистер Хајд (Елгар / Ђуричић). Чини ми се да ће музика овог балета бити једно од мојих најбољих дела. Сиже је тако поетичан, тако благодаран за музику, да сам приликом његовог стварања био веома одушевљен. Писао сам га са оном топлином и вољом које увек условљавају добра својства уметничког дела.

Успех нове поставе Успаване лепотице Чајковског! Балет је увек догађај. А кад је реч о балетима П. И. Чајковског, па још о Успаваној лепотици, онда све постаје као бајка, или као у бајци, која је ношена музиком што јој је и извор и подстрек.

Слободан Турлаков

Логунов је настојао не само да пренесе, већ и ревитализује ову „лепотицу” класичног балета и у томе је, са осталим тимом успео, сачувавши и њену оригиналност и поетичност “старинског” академског стила игре и структуре стварања класичног балета.

 Ирена Крешић