Гаврило Рабреновић

Рођен у Београду 1980. Још у периоду од 1992-1998. у драмском студију Нађе Булатовић, при позоришту "Душко  Радовић", кроз разноврстан репертоар, стицао је основе за уписивање на ФДУ.  Крајем 90-их уписује МШ ''Мокрањац'', у класи проф. Георги Минова. Паралелно уписује студије германистике на Филолошком факултету (те италијански и енглески). Иза себе има готово четврт века професионалног певања. Као веома млад певач, наступајући са примадоном Горданом Јевтовић-Минов, као јединим ментором, стицао искуства за позив оперског уметника. У том периоду био је члан Ансамбла Војске ''Бинички'', где је био све до 2002., (када прелази у оперу Народног позоришта).Често су програме концерата Војске тих година водили бардови наше драмске сцене, тако да је кроз примарну професију, осим у сарадњи с глумцима, често делио подијум са великанима попут Живана Сарамандића, Радмиле Бакочевић, Јасне Шајновић, Јелене Влаховић...
Са Сузаном Шуваковић, такође је имао низ значајних наступа, а снимљен је и ЦД, у издању РТС-а. Немогуће је не поменути имена попут Радослава Златана Дорића и маестра Александра Коларевића, са којима је интензивно сарађивао и учврстио будуће кораке. Као стипендиста Гете института - путовао је кроз Немачку, и уз усавршавање језика, промовисао  културу и уметност Србије, а у завичај доносио актуелна искуства из Немачке, изнова на пољу лингвистике, превођења, као и драмске и вокалне уметности. Такође са хоровима "Бранко Цветковић", "Лола" и др. у готово дводеценијском наступању кроз велике турнеје од барока,преко опере, до филмске музике дао допринос дијаспори у свим битним европским метрополама. Од многобројних награда, најдража му је (у Руми 2005.установљена - и само тада уручена)- од стране гђе Бакочевић - "За изузетно уметничко остварење на пољу немачке соло-песме и старих мајстора". На бројним концертима, осим "Lied-a"- соло песама немачких романтичара, истрајава у томе да буду заступљена оперска дела мање познатог, запостављеног репертоара раног белканта. На честе позиве професора ФМУ са различитих катедри, наступао је интензивно на концертима Академије; издваја 2006.годину, када је за 250-годишњицу Моцарта у Београду и широм Србије са својим колегама понекад имао и до 11 концерата недељно (и матинеи и вечерњи наступи). Често је, и за публику, преводио (осим с немачког, и са италијанског) све оно што би програм садржао. Тa делатност се задржала све до данас, као и његова тенденција за децентрализацију уметности, те би наступао на десетине пута годишње, широм Србије, кроз разне фестивале, у сарадњи с музичким школама, Југоконцертом, РТС-ом, ансамблом ''Бинички'' и напокон - Народним позориштем. Посебну ставку и куриозитет у свом уметничком раду чини гостовање на низу концерата на наступима српске примадоне Јадранке Јовановић, у малтене свим културним центрима Србије, Републике Српске.. У том периоду (2005-2011.), не само да је стекао афирмацију публике, већ и суперлативне критике, чланова САНУ и предавача ФМУ Нови Сад, Крагујевац, АЛУ..., када је, талентовано примењивавши стечена искуства проширивао репертоар, уметнички и жанровски дијапазон и поред опере, успешно спаринговао величини попут Јадранке Јовановић - у оперети, мјузиклу, џезу и осталим садржајима. Куриозитет је "џез-оперета" 20-ог века "Брачна агенција", врло захтевно дело, које до 2006.(Народно позориште) није извођено од 1973. А затим га је, у новој поставци (КЦ Раковица), управо са Јадранком Јовановић изнова оживео 2009. У својој матичној кући ("baritono-brillante") отпевао је улоге у операма "Салома", "Тоска" , "Ђани Скики", "Чаробна фрула", "Пепељуга", "Дон Ђовани", "Кармен"... и алтернација је првацима у поделама за друге роле. Интензиван рад на пољу преводилаштва музичких дела (немачки и италијански, енглески), све то паралелно са учествовањем у репертоару матичне куће, те сарадњом са свим диригентима нашег поднебља, као и великим бројем гостујућих реномираних уметника - резултирало је са око 30 објављених наслова; не само превода (либрета опера на репертоару), већ и препева, адаптација, поетизација: опера, ораторијума, оперета,  песама 19-ог века... Такође, превођењем биографија за гостујуће уметнике, симултана превођења интервјуа за радио и ТВ. Био је чак и  асистент редитеља-госта. (Аида, 2008.). Вршио је и лектуру, рад на изговору са колегама-солистима (Салома, у неколико обнова, представа која је успешно гостовала у Италији). Сарађује са Филхармонијом, РТС-ом, Мадленијанумом, Позориштем на Теразијама,  Коларцем, београдским музејима...
Небројено пута се одазивао различитим фондацијама, многим хуманитарним манифестацијама, а однедавно са истакнутом колегиницом, уметницом и активисткињом Наташом Тасић учествује у битним пројектима везаним за бољитак угрожених широм наше земље, што бива медијски праћено, а подржано и од Владе, министарстава, и адекватних институција препознато као патриотски потези на висини задатка.