Вести

Комедија Карла Голдонија „Рибарске свађе“, у режији Ане Томовић, биће премијерно изведена 2. јула (20,30) на Сцени „Раша Плаовић“.

Тачно након две деценије од последње инсценације, чувени комад у којем је познати италијански комедиограф успео да угради оно најбоље од комедије дел арте – архетипске ликове и духовите дијалоге, враћа се у Народно позориште, у новој редитељској поставци, са новом поделом.

Овога пута, дух и атмосферу трга у малом медитеранском месту где се живи од аброва и где све тајне веома брзо изађу на видело, дочараће са својом брижљиво одабраном глумачком и сарадничком екипом вишеструко награђивана редитељка Томовић, која је у националном театру, пре више година, с успехом поставила представе „Мајка Храброст и њена деца“ и „Роналде, разуми ме“.

Јунаци „Рибарских свађа“, праизведених на Kарневалу у Венецији 1762. године, и данас, после толико времена, с лакоћом комуницирају са публиком захваљујући, пре свега, својој непосредности, хумору, топлини и хуманости.

„Рибарске свађе говоре и о напорима једног чиновника да прокљуви у чему је права мука људи који су се посвађали, да их не кажњава и не затвара, већ да им приђе као човек који себе лично инволвира у потрагу за решењем. Kолико често данас у судским бирократским лавиринтима наилазимо на овако личан приступ човека - човеку и разумевање његове муке и борбе са егзистенцијом, као и спремности да се помогне? Људскост и емпатија су једини бедем одбране од зла у данашњем свету. То је порука коју желим да пошаљем овом представом“, каже редитељка Томовић уз напомену да је у раду са глумцима желела да „останемо на трагу топлине, љубави и људскости а пре свега на трагу јако добре карактеризације ликова који изазивају смех и радост код публике“.

Говорећи о томе шта се у међувремену променило од последње поставке „Рибарских свађа“ у Народном позоришту, Ана Томовић каже:

„Схватила сам да ни море, а ни морска обала више нису исти. То више није и не може бити романтична слика рибарског градића у ком је време стало, који живи уљуљкано у својој изолованости. Године 2023. море и морска обала изложени су еколошкој катастрофи до које је довела похлепа неолибералног капитализма. Неконтролисана употреба пластике довела је до огромног загађења обале и мора, а посебно морских врста. Монопол великих компанија довео је до тога да мали рибар нема од чега да живи. У том смислу, у мом виђењу Голдонијеве комедије, то није романтична, већ помало апокалиптична слика света“, открива Ана Томовић која је заједно са драматургом Ђорђем Kосићем урадила адаптацију текста који ће се играти у преводу Иве Тијардовића. 

Народно позориште у Београду, у оквиру програма одрживости, овим комадом активира иницијативу „Зелени театар“ која подразумева да се у производњи и промоцији представе што више користи рециклирани материјал. 

Уметнички тим  чине и Андреја Рондовић (сценограф), Мариа Марковић Милојев (костимограф), Ирена Поповић (композитор), Андреја Кулешевић (сценски покрет и кореографија), др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Вук Ршумовић (помоћник редитеља), Јефимија Секуловић (асистент драматурга), Ема Павловић (асистент сценографа) и Ена Kротић (асистент костимографа).

Улоге у комаду, чија главна линија прати трагикомичне догодовштине двеју супротстављених темпераментних рибарских породица, поверене су Тамари Шустић, Јовану Јовановићу, Недиму Незировићу, Драгану Секулићу, Теодори Драгићевић, Иви Милановић, Вучићу Перовићу, Ивани Шћепановић, као и Златији Ивановић, Хаџи Ненаду Маричићу и Браниславу Томашевићу који други пут играју, али у садашњој поставци у другим ролама.

Ово ће бити трећа поставка „Рибарских свађа“ у Народном позоришту у Београду; 1973. године режирао их је славни Паоло Мађели, а пре две деценије, 2003, инсценацију је урадио талентовани Горан Рушкуц.  

Након београдске премијере, „Рибарске свађе“ ће гостовати на Фестивалу „Град театар“ у Будви где ће 8. и 9. јула, од 21 час, бити одигране на Сцени „Између цркава“.