Вести

У оквиру програмске целине Народног позоришта „Платформа“, коју води редитељка Ана Kонстантиновић, 15. априла на Сцени „Раша Плаовић“, професорка Биљана Дојчиновић одржала је веома успешно предавање посвећено стваралаштву Вирџиније Вулф и њеном најпознатијем роману „Орландо”.

Присутне је поздравила Ана Констатиновић која је, између осталог, напоменула да је повод за овај догађај била недавна премијера представе „Орландо”, у режији Бојана Ђорђева, драматизацији Тање Шљивар и са дописаним текстом Горана Ферчеца.

Она је оценила да је реч о једној „веома узбудљивој, комплексној и духовитој представи“ фокусираној на истраживање људског идентитета и рода као само једног од аспеката личности.

„Народно позориште, на овај начин, жели да покрене дијалог са публиком и да се кроз реазнолике програме истраже контексти у којима представе настају. Овим програмом започињемо низ догађаја који ће се бавити разним темама проистеклим из наших представа на репертоару или непосредно везаним за њих“, најавила је Ана Констатиновић.

У уводном делу излагања, професорка Биљана Дојчиновић је, осврћући се на биографију славне ауторке, истакла да је Вирџинија Вулф „проживела 59 година и за то време створила један замашан и изузетан опус који је чини једном од најважнијих ауторки и аутора онога што се назива високи модернизам“.

Говорећи о „Орланду“ казала је да је „читав тај роман је, у ствари, једна велика шала и та шала је у одређеним аспектима пародија, а у неким другим – нека врста благог подсмевања одређеним појавама у друштву“.

„Он се чита и као образовни роман. То је онај роман који подразумева развој јунака, а с обзиром на то да Орландо има и уметничке претензије, могли бисмо да кажемо и да је то роман о уметнику“, рекла је професорка Дојчиновић.  

Предавање је било преношено уживо на онлајн каналима Народног позоришта у Београду (YouTube, Facebook).

„Орландо“ је познат као најдуже љубавно писмо на свету – упућено Вити Саквил Вест аристократкињи и песникињи која је послужила Вирџнији Вулф за обликовање овог чудесног хероја који након двеста година живота постаје хероина и након још триста година у својој тридесет и петој коначно успева и да објави свој рукопис поеме „Храст“, на датум објављивања самог романа. Kњига је писана из позиције свезнајућег бестелесног приповедача, а правих дијалога готово да и нема.

Тања Шљивар је задржала тај тон љубавног писма / говора заљубљеног/е па се и сама драматизација састоји из покушаја свих ликова који су на овај или онај начин заљубљени у Орланда да га/је опишу, да исчитају – уз помоћ писама, астрологије, тарота, пасуља, шоље чаја и длана, и испричају ту немогућу биографију (више о представи „Орландо" можете да прочитате ОВДЕ).

Биљана Дојчиновић (1963), редовна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Једна је од оснивачица Центра за женске студије у Београду као и Индок центра Асоцијације за женску иницијативу. Главна уредница Генера, часописа за феминистичку теорију, од 2002. до 2008.

Од 2009. чланица управног одбора COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture (2009–2013). Oд 2011. руководитељка истраживачког пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Објавила је књиге Гинокритика: Род и проучавање књижевности коју су писале жене (1993); Одабрана библиографија радова из феминистичке теорије/женских студија 1974–1996 (1997); Градови, собе, портрети (2006); GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women's Writing (CD) (2006); Картограф модерног света (2007); Сусрети у тами: увод у читање Вирџиније Вулф (2011) и Право сунца: Другачији модернизми (2015).

Издања која је уредила, самостално или у сарадњи, у оквиру пројекта Књиженство налазе се на линку http://www.knjizenstvo.rs/sr/izdanja.