Преминуо академик Љубомир Симовић

Академик Љубомир Симовић, један од најзначајнијих српских песника и драмских писаца, преминуо је 17. априла у Београду, у 90. години.

Својим стваралаштвом оставио је један од најдубљих трагова у историји српске и југословенске књижевности.

Његове најпознатије песничке збирке су „Словенске елегије“, „Весели гробови“, „Последња земља“, „Шлемови“, „Уочи трећих петлова“, „Субота“, „Видик на две воде“, „Ум за морем“, „Десет обраћања Богородици Тројеручици Хиландарској“, „Источнице“, „Горњи град“, „Игла и конац“, „Љуска од јајета“, „Тачка“, „Планета Дунав“...

Велики успех постигао је и као драмски писац; био је аутор четири драме - „Хасанагиница“, „Чудо у Шаргану”, „Путујуће позориште Шопаловић“ и „Бој на Kосову“ према којој је, 1989. године, редитељ Здравко Шотра снимио филм.

Симовићева верзија „Хасанагинице“, славне баладе записане 1774. године, о тужној судбини жене турског аге, праизведена је баш у Народном позоришту у Београду 27. маја 1974. године у режији Желимира Орешковића. 

„Хасанагиница“ је имала још једну поставку у Народном позоришту, а премијера је одржана 30. децембра 2001. године, у режији Јагоша Марковића. 

Адаптацијом Симовићеве „Хасанагинице“, композитор Растислав Kамбасковић написао је либрето за истоимену оперу која је на Великој сцени Народног позоришта премијерно изведена 22. новембра 2009. године, под диригентском управом Младена Јагушта и у режији Иване Драгутиновић Маричић. 

У Народном позоришту у Београду игране су још две Симовиће драме – „Путујуће позориште Шопаловић, у режији Kокана Младеновића (премијера 6. март 2001.) и „Чудо у Шаргану“, у режији Егона Савина (премијера 20. фебруар 2015.).